Otvoreni sastanak diskusione grupe “Depresija i kapitalizam“

Kulturni centar REX, Hilandarska 7

19. 12. 2018 18:00

Diskusiona grupa „Depresija i kapitalizam“ već nekoliko meseci održava nedeljne susrete i konsultacije na temu: kako i zašto govoriti javno o depresiji, njenim različitim uzrocima, formama, terapijama, ishodima?

U mnoštvu manje ili više kvalitetnih i upozoravajučih istraživanja i zaključaka o razlozima pojave i širenja depresije, retko se postavlja pitanje ima li depresiji kao bolesti savremenog društva sistemskog leka, obzirom na očigledno postojanje sistemskih uslova njenog nastanka i razvoja. U vezi sa tim pitanjem, u dosadašnjem radu grupe istraživano je postoje li veće mogućnosti hibridizacije i diseminacije ličnih, specijalističkih i aktivističkih znanja i iskustava u ovoj oblasti.

Da li su demistifikacija, deindividualizacija, deprivatizacija, detabuizacija i depatologizacija preduslovi za bavljenje sistemskim izvorima i uzrocima različitih oblika depresije? Ili za bavljenje ideološkim aparatima koji formiraju i reprodukuju diskurs o depresiji kao opšteprisutnom i normalizovanom društvenom fenomenu?

Da li je moguće učiniti temu i fenomen depresije permanentno javno diskutabilnim i analitički povezanim sa prirodom/patologijom samog društvenog ustrojstva to jest dominantnih ekonomskih i političkih odnosa u kojima nastaje i razvija se kao stanje, ali i kao svest i odnos prema takvom stanju? Da li je potrebno i moguće izdvojiti temu iz domena individualnih trauma i pretežno privatno-problemske sfere i činiti je konstantnim predmetom javne determinacije i analize kao političko-ekonomske kategorije?

Detektujući i prepoznajući „arhitekturu" depresije, to jest njen specifični plan, gradivni materijal, stabilnost i statiku, opšti pojavni stil i promenljivu fasadu, kao i vek trajanja, vremensko-prostornu lokaciju i interakciju sa okolinom, grupa teži da kroz diskusiju i razmenu iskustava ispituje filozofske, dramaturške, i, naravno, psihološke postulate i principe kako samog stanja depresije, tako i njegovog uobičajenog razumevanja i tretmana u javnosti i institucijama.

Da li je izjava Alena Badjua prilikom posete bioskopu Zvezda „Vaša svest i vaša istorija kreću se u različitim pravcima", samo filozofska interpretacija klasičnog konflikta između naraslih kapaciteta, potreba i aspiracija proizvodnih snaga sa jedne i limitacija i restrikcija diktiranih proizvodnim odnosima perifernog kapitalizma sa druge strane? Oko sebe vidimo obrazovane, vredne ljude, željne rada, doprinosa i stvaranja i za sebe i za društvo, koji u aktuelnim sistemskim okvirima nemaju skoro nikakve šanse da svoje ambicije ostvare. Vidimo takođe da od takvih ambicija ne žele ili ne mogu da odustanu, bez obzira na očiglednu sistemsku ograničenost ili nemogućnost njihovog ostvarenja. Koji su mogući pristupi i postupci prema, ovakvim kontradikcijama i napetostima proizvedenim raspoloženjima i stanjima (pored onih isključivo i pojedinačno koncipiranih terapeutskih ili farmakoloških)?

Za prisustvo na sastancima ne postoje uslovi a svi zainteresovani/e imaju mogućnost da iznesu svoja načelna  shvatanja o ili iskustva sa depresijom.