Krpež - praksa i teorija krpljenja

Kulturni centar REX, Hilandarska 7

26. 11. 2018 18:00

Jedan od glavnih učinaka tehnološkog razvoja upregnutog dominacijom kapitalističkih proizvodnih odnosa jeste sve veća dematerijalizacija rada i proizvoda rada, čime se suštinski promenio i naš odnos prema materijalnom svetu – našem okruženju, stvarima koje koristimo i nama samima.

Ponedeljkom od 18 do 20h

Ovaj odnos sužen je na krajnju utilitarianost gde se baš sve što je materijalno (od reka, planina, životinja, biljaka, pa do predmeta koje koristimo, i naših samih tela) vrednuje prema svojoj korisnosti i kapacitetu da služi za proizvodnju ekonomskih vrednosti, odnosno akumulaciji kapitala. Za to vreme sve ostalo podvrgnuto je eksploataciji, a pojedinac sebe sve više nalazi u ulozi korisnika (konzumera) nego proizvođača, čime bitno atrofira ili biva blokirana njegova moć za upravljanje vitalnim procesima kada se radi o životu zajednica (koje bi pored ljudi trebale uključivati i svu stvorenu i nestvorenu materijalnost).

U ovom smislu krpljenje predmeta iz široke upotrebe može činiti ne samo simbolični gest već i bazu za uspostavljanje drugačijih odnosa prema svetu materijalnog. Ovaj naizgled prost čin zapravo pretpostavlja veliko umeće i izazov za ovladavanje različitim problemima i dilemama koje su usled izostanka našeg učešća u materijalnim procesima proizvodnje interiorizovane.

Npr. poderanu stvar prvo treba analizirati, oceniti da li je njeno repariranje uopšte vredno ulaganja napora, da li uopšte pristupiti reparaciji ili se jednostavno treba od predmeta oprostiti jer je već odslužio svoje, i upriličiti mu dostojan kraj. Odnosno, da li bi poderani predmet, našom intervencijom održan u životu, nastavio da nam bude koristan kao pre, ili je korisniji prirodi koja će ga dezintegrisati i u jednom trenutku vratiti pod svoje. I da li stvari samo nama treba da budu korisne i da nam služe ili bi i mi trebalo malo da služimo njima, kada posustanu u svojoj svrhovitosti, u cilju koje su i napravljene. Ili, da li naša ‘popravka' treba da neutralizuje rupturu, i pokuša da prikrije da je štete ikada bilo, ili ona baš treba da se učini vidljivom kao mesto krize ili slabosti koju smo uspeli da prevaziđemo sopstvenim naporima i umešnošću.

Ovakva i slična pitanja otvaraju se dok krpimo čarape i šta god što se našlo na udaru 'zuba vremena' i našeg korišćenja..

Sesije Krpeža se u privatnom aranžmanu sporadično dešavaju kada se za to steknu uslovi što je uglavnom vreme kada se temperature približe nuli počevši od zime 2015. godine. Međutim Krpež nije nikakva inovacija - iz različitih izvora poznato je da su se okupljanja sa ovakvim kolokvijalnim nazivom praktikovala u selima Korduna i da su činila stub održanja lokalne zajednice. Ovi radni susreti u privatnim domovima koji su okupljali žitelje različitih generacija u repariranju upotrebnih predmeta i odeće međutim nisu samo imali svoj značaj u materijalnom smislu, već su i činili jedinstvene prilike da se ispričaju i prokomentarišu novosti iz svakodnevnog života, da se izgrade stavovi i da se stiču znanja što je naročit značaj imalo za najmlađe generacije. Odatle i već skoro zaboravljena uzrečica "Krpež kuću gradi".