Dijalog među dijalozima #1

Kulturni centar Rex

26. 01. 2018 13:00

U nameri da doprinese toku i ishodima kao i da kritički preispita uslove i preduslove „unutrašnjeg dijaloga“ o Kosovu, KC Rex pokreće seriju diskusija u formatu Govornih programa* a povodom izlaska iz štampe novog izdanja knjige Petrita Imamija „Srbi i Albanci kroz vekove“. Na prvoj diskusiji razmotrićemo stavove o temama i formama prošlih, sadašnjih i budućih mogućih dijaloga o Kosovu, o načinu njihovog vođenja kao i o očekivanjima koja se uz takve razmene mišljenja vezuju. Početno pitanje za izlagače i publiku je: Šta bi sve trebalo imati u vidu kada je reč o uređenju odnosa između Srbi i Albanaca sada, obzirom na sadržaj naše neposredne i dalje prošlosti?


U diskusiji će na ovom prvom susretu učestvovati naučni istraživači mlađe generacije, koji se u različitim tematskim okvirima bave istorijom Jugoslavije i aktivisti starije generacije, koji su bili angažovani u političkom životu SFRJ i bili svedoci njenog razaranja i raspada. Prva diskusija je koncipirana kao prilika za što šire sagledavanje problematike koju otvoreno ili ne, nosi u sebi svaki razgovor o istoriji, sadašnjosti i budućnosti Kosova.

Učestvuju: filolog Aleksandar Pavlović, istoričar Milivoj Bešlin, politolog Dragomir Olujić Oluja, filozof Branimir Stojanović, i Veran Matić, kao izdavač knjige Petrita Imamija.

Kratke biografije učesnika:

Dragomir Olujić Oluja je studirao političke nauke, filozofiju i matematiku. Komunista i zagovornik radikalnih (antikapitalističkih i antistaljinističkih) praksi i teorija. Bio je aktivista šezdesetosmaškog pokreta i jedan od pokretača, aktivista i predavača disidentskog „Slobodnog univerziteta", jedine opozicione grupacije u Jugoslaviji. Preko dvadeset puta privođen, hapšen, suđen i/ili zatvaran, poslednji put u „Procesu šestorici", najvećem političkom suđenju u SFRJ. Sa "sivim eminencijama" albanske alternative na Kosovu u kontaktu je od šezdesetih godina i posredovao je 1992/93. u uspostavljanju kontakata i političke saradnje albanske alternative i srbijanske opozicije.

Branimir Stojanović (1958) živi i radi u Beogradu. U svom radu, smeštenom između filozofije, psihoanalize i umetnosti, bavi se praksama pisanja i konceptualno-političkim intervencijama u institucionalne kontekste filozofije, umetnosti i psihoanalize. Od 1980. godine objavljuje tekstove i eseje iz oblasti filozofije, teorijske psihoanalize, kritike ideologije i teorije umetnosti.

Milivoj Bešlin
- istoričar, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. U svojim empirijskim i teorijskim radovima istraživao: pоlitičku i društvеnu istоriјu sоciјаlističkе Јugоslаviје; studiј nаciоnаlizmа; tеоriјu istоriје; pоkušајe rеfоrmi u drugoj Јugоslаviјi; nacionalno pitanje u Srbiji u drugoj polovini 20. veka; sоvјеtskо-јugоslоvеnske оdnоse; оsnоvne еlеmеnte јugоslоvеnskоg fеdеrаlizmа - konstituisanje i razvoj; srpskо-hrvаtske оdnоse u drugој Јugоslаviјi; prоblеm аntifаšizmа i istоriјskоg rеviziоnizmа; Drugi svеtski rаt u Јugоslаviјi; аutоnоmiјu Vојvоdinе i Kosova u јugоslоvеnskоm fеdеrаlizmu; problem intelektualnog angažmana i nacionalizma; revizionističke izazove istoriografskoj metodologiji itd.

Aleksandar Pavlović naučni je savetnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda. Diplomirao je i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu a doktorirao na slavističkoj katedri Univerziteta u Notingemu. Inicijator je nekoliko međunarodnih naučnih konferencija i projekata, kao što su "Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa" i "Prevazići neprijateljstvo: menjanje srpsko-albanskih percepcija". Objavljuje radove iz oblasti kulturologije, usmene tradicije Balkana, teorije književnosti i rodnih studija; autor je knjige Epika i politika (XX vek, 2014) i koautor zbornika Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa (izdanja na srpskom (2015), albanskom (2016) i engleskom jeziku (2018)).

*Govorni programi preispituju mogućnosti dominantnih i potisnutih narativa o raznim društvenim i političkim temama.