Javno pakovanje [KiK(start) + Umetnički rad u političkim i ideološkim okolnostima]

Kulturni centar REX

28. 12. 2017 12:00

Peti dan Javnog pakovanja su debatni, tribinski, diskusioni, govorni, jednim imenom - programi za zajedničko razmišljanje putem izlaganja i rasprava, realizovani su na različite naline tokom više od dve decenije duge istorije KC Rex, obično sa ambicijom proboja kroz medijske, kulturne ili govorno-jezičke barijere, hegemonije i ćorsokake. Rex je bio i mesto stalne kulturno-umetničke debate sa društvom i njegovim problemima, mesto generisanja novih umetničkih jezika, kulturnih praksi i politika, mesto sećanja na osnivače i gradioce zgrade u Jevrejskoj ulici br 16 i na njihovu tragičnu istoriju. Javno pakovanje i razmatranje stečenih debatnih znanja i iskustava odvijaće se uz dobrodošlo prisustvo i saradnju svih zainteresovanih u četvrtak 28. decembra, od 12 - 16h.

Tokom poslednjih koliko godina Govorni programi KC Rex pokušavaju da reanimiraju i rekuperiraju različite potrebe i tendencije društva za debatom. Tim Govornih programa biće paking konsultant, u pokušaju sagledavanja istorijata debatnih sadržaja, zapisa i formata nastalih usali Rexa, koja je pružala teško uporedivi seting, vreme i prostor za diskusije pa i nadaleko čuvene svađe, uvek na pragu latentnog dramskog i scenskog efekta. Sve to ćemo sutra, u četvrtak, pokušavati da skromno evociramo i (pre-)pakujemo kroz tri programske forme: 1. otvoreni sastanak redakcije lista Kvasac, 2. podelu dokaznog materijala o konačnom trijumfu racija nad revizionističkim iracionalizmima i 3. debatu „Umetnički rad u političkim i ideološkim okolnostima", koja je kao format u večitoj potrazi za odgovarajućim mestom, smislom i značenjem savremenih umetničkih radova, postupaka i ponašanja u aktuelnom i akutnom društvenom trenutku... 

/
Od 12-16h pakovanje se odvija u formi otvorenog sastanka redakcije omladinskog net-magazina Kvasac, koji, nakon izašlih 7 brojeva, iz razumljivih razloga izgubivši početni elan i interesovanje saradnika, treba u dogleo vreme da ponovo izađe kao specijalizovani broj posvećen (Kratkoj) istoriji Kosova. Namera da sledeći broj bude i najambiciozniji, u smislu pokušaja bavljenja najkomplikovanijom temom savremenog političkog života Srbije, suočena je, i zaglavljena, kako sa ozbiljnošću i u obuhvatu zadatka, tako i sa raspravama i u nesuglasicama unutar pretpostavljenog redakcijskog tima. Na otvorenom sastanku diskutovaće se, u više različitih sastava i iz više uredničko-saradničkih perspektiva, o do sada sakupljenim diskusionim i istorijskim iskustvima i znanjima, transkriptima sa debata čije redakture i kritičke redakcijske obrade uporno i uredno kasne, kao i izabranim manje ili više poznatim i priznatim klasičnim delima iz oblasti istorije Kosova i njihovim kapacitetima da traže ili nude odgovore na pitanje nad pitanjima: "Kako razgovarati o nečemu o čemu nema razgovora"? Pitanje za čije postavljanje i odgovaranje su očito veoma potrebne a očito i veoma nedovoljne sve retoričke i argumentacijske veštine savremene političke teorije i prakse.
Ovaj sastanak je i uvodna u nizu debata kojima će KC Rex u sledećih nekoliko meseci gostovati u više gradova u Srbiji u okviru projekta Dijalog među dijalozima.
/
Udruženje ReEX, na koje je zbog prethodno zakazanih debata, rasprava i svađa Rex tima, outsource-ovan deo ovakvih obaveza nezavisnog sektora u kulturi (sećanja), nakon više seminara, tribina i aktivističkih akcija širom zemlje i regiona, predstaviće - putem prigodnih edukacionih flajera - stručnoj i široj javnosti izbor iz najočiglednijih revizionističkih manipulacija, sa kratkim objašnjenjem uobičajenih mehanizama manipulacije i obmane.
/
Četvrtak, 28. decembar, 18č

Umetnički rad u političkim i ideološkim okolnostima

Uroš Jovanović, "Unošenje slike predsednika Srbije u Muzej savremene umetnosti"

„Taj postojani element neuspevanja duguje se teškim uslovima na različitim nivoima. Umetnički aktivizam i aktivističku umetnost ne proganjaju direktno samo represivni državni aparati, zato jer deluju u zonama u susedstvu umetnosti i revolucije, njih ex post marginalizuju strukturni konzervativizmi istor(iograf)ije i umetnički biznis. Njihov reduktivni parametar, kao rigidno kanonizovanje, fiksiranje na objekt i apsolutizovanje granica polja, uslovljava da aktivističke prakse čim nisu očišćene od svojih radikalnih aspekata, čim ne donose dohodak i kooptirane ne cirkulišu u mašinama spektakla, uopšte ne nalaze prijema u narativima i arhivima političke istorije i teorije umetnosti. Da bi se razbili takvi mehanizmi isključivanja, očekivano teoretizovanje aktivističkih umetničkih praksi mora zaobići ne samo svečana pisanija unutar uhodanih kanona, nego u toku njihovog nastajanja razvijati nova pojmovna polja i preduzimati nova povezivanja sklopova koja dosad u pojedinačnim disciplinama nisu uzimana u obzir."
(Umetnost i revolucija, G. Raunin)

"Unošenje slike predsednika Srbije u Muzej savremene umetnosti" je performans koji je Uroš Jovanović pokušao da izvede na otvaranju rekonstruisane zgrade MSU. Za obezbeđivanje spektakla otvaranja MSU angažovano je obezbeđenje koje ni malo nije bilo senzibilisano za praksu institucije koju obezbeđuje, tako da je sprečeno izvođenje performativnog rada umetnika prilikom otvaranja i on je priveden u stanicu policije. Obezbeđenje nije odreagovalo ni na objašnjenja kustosa da se radi o ponašanju koje spada u savremenu umetničku praksu. Jedino na šta je reagovao represivni aparat privatnog obezbeđenja bila je zaštita ugleda predsednikove slike. U svom kratkom objašnjenju umetnik je napisao da se ovaj rad bavi temom vladanja legitimno izabranih organa vlasti u Srbiji i njihovom mutacijom u telo umetnika. Kao širi prostor izlaganja tela umetnika umetnik razume prostor muzeja. Umetnik dalje piše: "Sa pretvaranjem muzejskog prostora u prostor promocije vladajuće partije postalo je sasvim logično da se u takvom preimenovanom prostoru nađe i slika vođe." Na koji način je danas regulisano koje telo može pripadati tom prostoru, a koje telo mora biti isključeno iz za reprezentaciju savremene umetnosti namenjenog prostora i udaljeno jer je opaženo kao preteće po bezbednost i poredak, i gde se i da li se u ovom činu moraju prepoznati znaci logike opresije i isključenja, pitanja su od kojih ćemo početi razgovor o represivnim politikama u savremenoj umetnosti i njenim institucijama.

O ovom radu, političnosti performansa i mogućnostima intervencije umetnosti u polje politike razgovaraćemo sa:
Urošem Jovanovićem, pozorišnim rediteljem i performerom
Brankom Ćurčić, umetnicom i aktivistkinjom iz Grupe za konceptualnu politiku i
Jelenom Vesić, kustoskinjom, teoretičarkom i istoričarkom umetnosti.

Priprema razgovora: Tanja Marković
Moderacija: Tanja Marković i Branislav Dimitrijević