REX :: Ovog meseca http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/rss.html Lista vesti sr http://rex.b92.net/img/logo.png REX :: Ovog meseca http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/rss.html Predstavljanje programa „Letnje škole kao škole 2017“ u Prištini http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/radioniceSeminari/story/6203/Predstavljanje+programa+%E2%80%9ELetnje+%C5%A1kole+kao+%C5%A1kole+2017%E2%80%9C+u+Pri%C5%A1tini.html Prezentacija i poziv na prijavu: Letnja škola kao škola: iskustvo interdisciplinarnog obrazovnog programa u Prištini (Kosovo) Učestvuju: Albert Heta, Branimir Stojanović, Branislav Dimitrijević i Nebojša Milikić

Kulturni centar Rex, Jevrejska 16. Beograd

Nakon dosada uspešnih projekata saradnje započetih 2015. godine, Stacion - Centar za savremenu umetnost Priština, sa zadovoljstvom najavljuje Letnju školu kao školu 2017.

Krajnji rok za prijave je 30. april 2017.

Pozivamo zainteresovane studente i publiku da prisustvuju prezentaciji projekta, gde će inicijator Albert Heta, zajedno sa Branimirom Stojanovićem, Branislavom Dimitrijevićem i Nebojšom Milikićem predstaviti projekat letnje škole, ovogodišnji kurikulum i mogućnosti za učešće i saradnju.

Letnja škola kao škola je umetnička i obrazovna platforma stacionirana u Prištini (Kosovo) sa saradničkim partnerima u Ljubljani, Njujorku, Beogradu, Beču, Oslu, Skoplju i Sarajevu.

Stacion - centar za savremenu umetnost Priština i partnerske institucije, sa Letnjom školom kao školom teže da formiraju progresivni razvojni model internacionalne kolaborativne obrazovne platforme sa sedištem u Prištini; da razviju interdisciplinarni kurikulum i uključe praktičare i teoretičare umetnosti i kulture iz regiona i šire u podeli znanja i ekspertize sa internacionalnim polaznicima i publikom. Program za 2017. godinu sastoji se od devet kurseva, koji kombinuju časove teorije i produkcije, javna predavanja i prezentacije, vođene ture, izložbe i performanse, pružajući jedinstveno iskustvo kroz model za alternativnu umetnost i obrazovanje.

Inicijalno inspirisana slučajem Kosova, gde je umetnički obrazovni sistem uspostavljen sredinom 70ih, Letnja škola kao škola je koncipirana da objedini i deli kritička znanja i okrene se kritičnim izazovima današnjice, implementirajući nova znanja i mogućnosti u umetničkoj edukaciji i saradnji umetnika.

Nastavne aktivnosti Letnje škole kao škole 2017 vodiće Boris Buden, Triple Canopy, Beatriz Colomnia, Keti Chukhrov, Adrian Deva, Patricia Falguieres, Rike Frank, Boris Grozs, Felix Gmelin, Vjollca Krasniqi, Christian Rattemeyer, Jovana Stokić, Nebojša Milikić, Miran Mohar, Edi Muka, Marina Otero, Renaud Proch, Besa Shahini, Igor Štiks, Branimir Stojanović i drugi.

Letnja škola kao škola 2017 obuhvata sledeće oblasti: Kurs 1. U muzeju istorije, Boris Buden; Kurs 2. Performativnost i njena institucionalna etika, Keti Chukhrov; Kurs 3. Kuratorstvo i globalni feminizmi, Jovana Stokić; Kurs 4. Izlaganje: (Pre)sretanje temporalnosti (Exhibiting: (En)Countering Temporalities), Rike Frank; Kurs 5. Retrovizor, Felix Gmelin; Kurs 6. Slikarstvo (pre)ramljeno, Adrian Deva; Kurs 7. Publikacija kao Medij, Triple Canopy; Kurs 8. Ičšezavajuće institucije: Izložbe arhitekture i politike temporalnosti, Marina Otero; Kurs 9. Memorija i tipografija, Toledo i Dertschei.

Letnja škola kao škole se organizuje u saradnji sa Allianz Cultural Foundation i podržana je od Trust for Mutual Understanding, kao i drugih partnera i donatora.

Više informacija na http://www.stacion.org/en/Summer-School-as-School-2017

]]>
Thu, 30 Mar 2017 10:25:06 +0100 http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/radioniceSeminari/story/6203/Predstavljanje+programa+%E2%80%9ELetnje+%C5%A1kole+kao+%C5%A1kole+2017%E2%80%9C+u+Pri%C5%A1tini
Bez Buke: Went http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/muzika/story/6189/Bez+Buke%3A+Went.html Went je nastao 2005. godine, i u svojoj muzici polazi od tradicije američkog folka, mešajuci uticaje alternativnih žanrova, sa estetikom akustičnog zvuka.

Went se u tihim vodama oduvek osećao kao kod kuće. Iako je publika u poslednje vreme navikla na punokrvne rokenrol koncerte, serijal "Bez buke" je idealna prilika da se podsetimo i na nešto mirniju stranu ovog beogradskog četverca.

Went je izdao tri EP-a za nezavisnu diskografsku kuću Floorcollapsing.

"Went" EP (EP, 2008), "Wasteland" (EP, 2010) i "Alternative Endings" (EP, 2014), kao i album "The Great Escape" (2016). Ep izdanja su pratila dva spota za pesme "Short Term Memory" i "Robot Thoughts", a za sam album objavljeni su spotovi za pesme "Westbound Lane" i "New Year's 5A.M."

Went je do sada odsvirao veliki broj koncerata širom Srbije (između ostalog u Novom Sadu, Subotici, Zaječaru, Nišu) i regionu (Slovenija, Mađarska, Hrvatska) i trenutno promoviše svoj aktuelni album "The Great Escape".

Pored pojedinačnih koncerata, bend je u više navrata pravio i mini turneje po Srbiji, sarađujući i deleći binu sa brojnim bendovima, kao što su While, Ika, Stray Dogg, Wooden Ambulance i On Tour.

__________________

Facebook:
https://www.facebook.com/band.went/?fref=ts

Bandcamp:
http://abandknownaswent.bandcamp.com/releases

Youtube:
https://www.youtube.com/channel/UC4V4Smx-wj6PFV00_OQsBgg

Instagram:
https://www.instagram.com/a.band.known.as.went

Twitter:
https://twitter.com/bandknownaswent

Soundcloud:
https://soundcloud.com/a-band-known-as-went

]]>
Tue, 28 Feb 2017 11:34:24 +0100 http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/muzika/story/6189/Bez+Buke%3A+Went
Seminar za svakoga: Kapaciteti i koncepti sećanja na žrtve Drugog svetskog rata. http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/tribineDebate/story/6209/++Seminar+za+svakoga%3A+Kapaciteti+i+koncepti+se%C4%87anja+na+%C5%BErtve+Drugog+svetskog+rata..html Tokom i nakon skorijih procesa globalnog preuređenja sveta, koji su uveliko potisnuli poretke i sisteme vrednosti nastale nakon Drugog svetskog rata, zvanične prakse i politike sećanja našle su se pred (ne)očekivanim izazovima. Dosadašnji modeli sećanja, istorizacije, memorijalizacije i objašnjavanja istorije (a time i današnjice) često se ispostavljaju kao nefunkcionalni (bilo u smislu neuverljivosti ili odsustva minimalnog očekivanog političkog efekta) ili prevaziđeni.

Novi modeli retko imaju univerzalno utemeljene koncepte i sadržaje, i pre funkcionišu kao priručni i privremeni stabilizujući faktor partikularnih vladajućih ideologija. Mnoge tradicionalne politike i prakse sećanja su napuštene ili skrajnute a nove su često provizorno ili temeljito promenjene, sa manje ili više direktnim ideološkim i političkim motivima i efektima. Posledice su brojne i sveprisutne, od pojave sistemskog osnaživanja i reafirmacije krajnje desnih političkih ideja i pokreta širom Evrope i sveta, do potiskivanja svake alternativne političke vizije putem ignorisanja ili demonizacije ideologije i politike levih istorijskih antifašističkih pokreta i borbi. Brojna teorijska istraživanja značaja razumevanja istorije i istorijskog pamćenja za neko društvo ukazuju da je dezorijentacija u aktuelnom političkom vremenu i prostoru često direktna posledica dezorijentacije u istorijskim političkim i idejnim kategorijama.   

O ovim, sličnim ili istim fenomenima i problemima, zapaženim u različitim društvenim kontekstima, diskutovaćemo sa istoričarima i istoričarkama, aktivistkinjama, aktivistima, umetnicama i specijalistima raznih vokacija i usmerenja, koji su se sa opisanim problemima kontinuirano susretali i nosili: Milicom Mihailović, dr Milovanom Pisarijem, Karoljom KovačemNoom Treister i  dr Danijelom Majstorović (BiH) uz komentare Gorana Zorića (Kvart, Prijedor), Tanje Marković (projekat Škola antifašizma), kao i antropologa Danila Trbojevića.

Seminar će početi Časom istorije posvećenom istoriji upotrebe gasnog kamiona u Beogradu, koji će voditi dr Milovan Pisari. Gasni kamion "dušegupka" je tokom marta, aprila i maja 1942. godine, pre 75. godina, svakodnevno, na gradskim ulicama, obavljao svoj smrtonosni zadatak ubijanja jevrejskih žena, dece i staraca. Prvih nekoliko dana krajem marta kamion je operisao na putu od Jevrejske bolnice (danas Defektološki fakultet) do Jajinaca, da bi se prvo likvidirali preživeli Jevreji - pacijenti i medicinsko osoblje bolnice - koji su mogli pokušati bekstvo ukoliko bi saznali za svrhu kamiona. Prostor Kulturnog centra Rex u Jevrejskoj 16, korišćen je tada kao depandans Jevrejske bolnice i iz njega su, kao prva mera predstojećeg masovnog zločina, pacijenti i osoblje prebačeni u zgradu bolnice u ulici Visokog Stevana. 

Naslovnu temu ćemo zatim razmotriti iz više različitih vizura politika i praksi sećanja na žrtve fašizma: u zemljama čije su vojske vršile okupaciju i zločine, kao i u zemljama koje su bile objekt agresije, i to kako u vezi lokalnih vojnih i civilnih žrtava rata tako i poginulih iz agresorskih fašističkih armija. Poseban domen savremenih pristupa i pratećih problema javnog sećanja i memorijalizacije je singularnost masovnog i planskog ubijanja civila koje je dostiglo vrhunac u Holokaustu i drugim genocidnim poduhvatima. O prošlim, aktuelnim i budućim pristupima i praksama memorijalizacije ovih žrtava vode se već godinama intenzivne debate u stručnom i javnom domenu, dosada bez jasnog ishoda. Pri tom, u jugoslovenskom kontekstu ratovi devedesetih doveli su do specifične kulturno-političke distorzije svih ovih tema, zbog čega od diskusija očekujemo i osvrt na ove specifične aspekte sećanja i memorijalizacije žrtava Drugog svetskog rata.

Ilustracija je uzeta sa sajta: https://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/sr/sajmiste-jevrejski-logor.php

Čas istorije: Gasni kamion u Beogradu, pre 75 godina

Dr Milovan Pisari

Ideja o masovnom ubijanju zatočenika putem upotrebe specijalnog gasnog kamiona nastala je kao birokratski odgovor na zahtev nacističkih vlasti koje 1939. godine su, prema programu "E-4", poznatijem i kao eutanazija ili program T-4, naredile likvidaciju mentalno i neizlečivo bolesnih pacijenata u Trećem rajhu. Po raspoloživim podacima, u periodu od septembra 1939 do avgusta 1941. godine, kad je program obustavljen, ubijeno je oko 70.000 ljudi. Nemačko medicinsko osoblje će, međutim, nastaviti sa primenjivanjem programa E-4 i tokom narednih godina.

Načini ubijanja razvijeni tokom tog perioda biće kasnije korišćeni i nad Sovjetskim i Poljskim zarobljenicima, na Jevrejima i Romima širom okupirane Evrope. Najpoznatiji je gasni kamion, poznatiji u Srbiji i kao dušegupka, koji će od marta do maja 1942. progutati živote Jevrejskih zatočenika u Jevrejskoj bolnici i u logoru na Sajmištu u Beogradu, mahom žene i decu.

Ideja o upotrebi gasnog kamiona nastala je u okviru rasprava unutar grupe oficira, naučnika i lekara koji su vodili program E-4. Početkom 1940. godine grupa od oko 20 ljudi zatočenih u logoru u Brandenburgu, zaključana je u jednoj sobi takozvanog Centra za eutanaziju. Kroz rupu u zidu puštena je cev spojena sa izduvnim sistemom vozila parkiranog sa druge strane zida, na otvorenom. Zatočenici su na taj način ubijeni ugljen-monoksidom. Taj način ubijanja će biti korišćen u još pet sličnih Centara za eutanaziju.

Krajem 1941. i početkom 1942. godine, nacisti će ubijanje ugljen-monoksidom primenjivati mnogo intenzivnije. Jevrejski i Romski zatočenici logora Helmno u Poljskoj, većinom deportovani iz geta u Lođu, ukrcavani su u specijalan kamion sa objašnjenjem da će biti prebačeni u drugi logor. U zatvoreni deo kamiona, hermetički zaključan, kroz cev spojenu sa auspuhom pušten je ugljen-monoksid. Zatočenici su ubijani na putu za masovne grobnice.

Upotreba gasnog-kamiona je u tom trenutku bila najefikasnija opcija koju su lokalne nacističke vlasti koristile za brzo, tehnički-racionalno istrebljenje ljudi.

Dva meseca kasnije još jedan gasni kamion će istu funkciju obavljati u okupiranom Beogradu. Krajem marta 1942. godine, veliki kamion marke Saurer, sa hermetički zatvorenom kabinom, parkirao se ispred ulaza u Jevrejsku bolnicu, danas zgrada Defektološkog fakulteta. Grupa bolesnika je ukrcana. Kamion je krenuo ka Jajincima, gde su žrtve iskrcane i bačene u masovnu grobnicu. Na isti način biće ubijeni, u svakodnevnim transportima - osim vikenda, svi ostali bolesnici, svi lekari i medicinsko osoblje, svi zatočenici logora na Sajmištu, mahom žene i deca. Do sredine maja 1942. godine dušegupka će progutati živote oko 7.000 ljudi.

Apstrakti izlaganja na seminaru i kratki cv-i izlagačica i izlagača:

Karolj Kovač

Činjenice i sećanja 

Kao dokumentaristi i autoru geslo mi je: prošlost je ono što se dogodilo, a istorija je ono što je o prošlosti zapisano. Snimajući dokumentarne emisije i filmove (dosad sam snimio preko 1.500 naslova) ubrzo sam uvideo da na sve više pitanja postavljenih istoričarima odgovore moram, posle detaljnih i temeljnih istraživanja dati sam. Pitanja su se množila, a poslovi se nagomilavaju: - Zašto je nestao Jugoslovenski paviljon u Aušvicu? - Zašto država nije vodila, bivše logoraše, potomke žrtava i predstavnike Jevrejske zajednice i na komemorativne događaje? - Zašto nema biografije ispod fotografija političkih zatvorenika koji su boravili u koncentracionom logoru Dahau? - Zašto nema table sećanja na bačke Jevreje na Spomen zidu u Mauthauzenu? - Zašto nikog iz Srbije nije bilo na otkrivanju spomenika u Štrashofu, gde je po 3.000 Jevreja (u pet željezničkih transporta) prevoženo na prinudni rad u leto 1944? - Zašto su srpska groblja po Austriji, Slovačkoj i Češkoj zapuštena? - Zašto se želi zaboraviti radne logore u Borskim rudnicima? - Zašto su masovne grobnice Jevreja - armije lopataša - obeležene  petokrakom, a ne Davidovom zvezdom u ciglani u Crvenki gde su folksdojčeri  iz obesti ubili između 720 i 1000 izmučenih i iznemoglih Jevreja? - Zašto masovne grobnice (nekadašnji logori) po Vojvodini ni dan danas nisu obeležene? - Zašto u Beogradu ne postoji muzej holokausta? - Posle donošenja zakona Clausus numerus, 1939, starokatolicizam dozvoljava Jevrejima Srbije da pređu na njihovu veru i time pokušaju da se spasu pogroma; u Beogradu, Petrovaradinu i u Sremu). - Gde i kako je nestalo oko 35.000 starokatolika od 100.000 druge Jugoslavije u prvim danima Drugog svetskog rata? Odgovornost Ante Pavelića i Alojzije Stepinca? - Ekonomija holokausta - sudbine fabrika: šečera, cementa, đubriva, mašina, čokolade i bombona, alkohola, sirćeta, mlinova....

Karolj Kovač je rođen u Kanjiži 1950. Škole je završio u Novom Sadu. 1970 zapošljava se u zabavno muzičkoj redakciji Radio Novog Sada kao urednik-voditelj. Od 1984 na televiziji uređuje, vodi jednu od najgledanijih emisija na mađarskom jeziku Zenebona. Istovremeno radi kao muzički producent za Jugoton i RTB PGP. Do raspada Jugoslavije producirao je 36 LP ploča koje su prodate u milionskim tiražima na mađarskom tržištu (3+2, Szivárvány, Sógor, Hetes fogat, Zsíroskenyér...). 1998. glavni i odgovorni urednik je nedeljnika na mađarskom jeziku Recefice. 2000. jedan je od osnivača televizije Panonija u Novom Sadu, a od 2002. radi kao urednik dokumentarnog programa tv Apolo. 2005 osniva svoju video produkciju Belafons. za koju snima, režira i vodi serije: "Dvorci Vojvodine", "Duh Leonarda da Vinčija u Bačkoj", "Evo nas kod vas", "Holokaust 70" i "Od Novog Sada do Nižnji Novgoroda preko Moskve". Od 2016. je penzioner. Kao dokumentarista dobinik je brojnih priznanja: zlatne medalje Interfera, Tesla

/

Milica Mihailović  

Da li vreme leči sve ili vreme menja sve

Posle Drugog  svetskog rata činilo se da se  zna ko su žrtve a ko zločinci. Danas je slika promenjena. Jedan od primera je i polemika koja se vodi oko podizanja spomenika u Vršcu.  Grupa građana se zalaže za  spomenik koji bi trebalo da obeleži mesto  na kome su navodno  stradali Nemci, nevine žrtve koje je pobio jedan  pijani ruski vojnik.  Gradska uprava  i  jevrejska zajenica   opirali su se toj nameri.  Polemika oko toga vodila se u listu Danas tokom 2010-2016. godine, a objavljeno je i nekoliko knjiga u vezi s tim spornim spomenikom i razlozima za i protiv.  

Milica Mihailović rođena Kraus, u Beogradu, 25. 6. 1947. Diplomirala  istoriju umetnosti, Beograd 1972. godine. Od 1971. do 1974. godine radila u knjižari "Mladost". Od 1974. do  penzionisanja, 2006. godine radila kao kustos i upravnik u Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu. Kao autor i saradnik radila na više izložbi, bila autor brojnih tekstova u katalozoma izložbi i u periodici, urednik nekoliko publikacija, relizovala više projekata.

/

Noa Treister

Ljudska prava i sećanje na Holokaust

Po Samjuelu Mojnu (Samuel Moyn), koncept ljudskih prava je razvijen u četrdesetim godinama, kao deo šire vizije društvene transformacije ka državi blagostanja/dobrobiti- „Ako je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima bila odgovor na iskustvo, to je u suštini bilo iskustvo ekonomske depresije i rata, ne ono zločina i genocida, a u smislu progresivnog stožera za izgradnju budućnosti". U sedamdesetima, kada je ova vizija srušena ili bila napuštena u korist neoliberalizma, kao i zamišljenog „neuspeha" anti-kolonijalnog pokreta, ljudska prava su dospela pod paradigmu humanitarizma, čiji „prestiž je koincidirao sa krizom socijalnog blagostanja/dobrobiti kao idealističkog obećanja, u vreme kada su narodi severnoatlanskog sveta zamenili jaku lokalnu solidarnost sa slabašnom - i jeftinom - globalnom solidarnošću, fokusiranom na „stanje žrtve". Kao što Mojn pominje „Ta ljudska prava bila su minimalna, individualna i fundamentalno moralna; ne maksimalistička, kolektivna i potencijalno krvava". Izlaganje će razmotriti kako ovi procesi uokviruju sećanje na Holokaust i kako tim sećanjem bivaju oblikovani.

Noa Treister, umetnica, kustoskinja i aktivistkinja čiji je rad posvećen artikulaciji različitih mogućnosti ekonomskih i političkih odnosa i rascepa u društvu. Završila je Bezezel akademiju umetnosti i dizajna u Jerusalimu, Izrael, a trenutno je na poslediplomskim studijama na Odeljenju za filozofiju, umetnost i kritičko mišljenje na European Graduate School u Cirihu. Od 2011. godine ona je jedna od osnivača Učitelja neznalice i njegovih komiteta - platforme za samoobrazovanje. U tom okviru je autorka i vodeća članica projekta Nazvati TO ratom i Svedočanstvo - Istina ili politika kao i članica Skupštine radničkog društva.

/

Danijela Majstorović

Uspostavljanje izgubljene veze: AFŽ u Bosanskoj Krajini: Metoda kao Politika

Izložba "Uspostavljanje izgubljene veze: AFŽ u Bosanskoj Krajini" koja je organizovana za 8. mart 2016. godine okupila je brojne društvene aktere/ke i institucije poput  Filološkog fakulteta, Arhiva Republike Srpske, Oštre Nule, Banjalučkog socijalnog centra s ciljem da prikaže istorijat ženskih borbi u Banjaluci i Bosanskoj Krajini od osnivanja Ženskog pokreta sredinom 1930-ih godina, kroz osnivanje AFŽ-a tokom Narodno-oslobodilačkog rata, do njegovog ukidanja 1953. godine. Tokom pripreme, mnoge teme iz oblasti kritičke pedagogije, arhivskog rada, produkcije i organizacije izlozbe, saradnje sa partnerima projekta, te prakse usmene istorije pokrenule su pitanja savremenih mogućnosti i pristupa istorijskim istraživanjima i prezentacijama. Samo pripremanje izložbe dešavalo se paralelno sa naporima organizacije Crvena iz Sarajeva da digitalizuje, prikupi i analizira arhiv AFŽ-a kao izuzetno ozbiljan arhivistički poduhvat regionionalnih razmjera. Znanje i iskustva razvijena kroz produkciju i sve prateće aktivnosti, daju sliku nekih postojećih, bilo zanemarenih ili potisnutih, kao i onih mozda nepostojećiih kapaciteta sjećanja i memorijalizacije žrtava Drugog svjetskog rata u savremenom drustvu BiH, RS i same Banjaluke; kao što potiču i na promišljanje zaboravljenih, zabranjenih ali i novih, neizbježnih koncepata sjećanja i memorijalizacije na ratove i ratna stradanja na područjima BiH i Jugoslavije tokom cijelog XX vijeka.     

Ulazak u arhiv iz perioda Drugog svjetskog rata važan je kako zarad sticanja transgeneracijskih uvida u prošlost bosanskohercegovačkih i jugoslovenskih žena tog perioda tako i zbog sagledavanja interpretativne produktivnosti s obzirom na današnje probleme s kojima se žene u BiH susreću. Samo se tad, uslovno, može govoriti o stapanju ovih horizonata, die Horizontverschmelzung (Gadamer) koje omogućuje aktualizaciju benjaminovske istoriografije podjarmljenih gdje u svjetlu "iskustva sa prošlošću", djelujući, "borbena, podjarmljena klasa...piše istoriju za sebe". Upravo ova podjarljmljenost ostaje konstanta kad je riječ o mišljenju i djelovanju nakon iskustva rata i poraća kao gubitka, siromaštva i periferalnosti, nacionalizma, nezaposlenosti i prekarnosti, i nepismenosti koji opstaju sve do danas. Znanja o AFŽ-u su u ovom smislu ključna za transistorijsko stapanje horizonata jer nose potencijal zamišljanja drugačijeg svijeta i borbe upravo jer su ovu poziciju artikulisala i organizovano pokušala riješiti što ću pokušati i da pokažem kroz metode kritičke analize diskursa i metod usmene istorije politički se pozicionirajući u odnosu na sadašnji trenutak.

Danijela Majstorović je vanredna profesorica anglističke lingvistike i kulturoloških studija na Filološkom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci. Doktorirala je 2006.na temi "Analiza diskursa Kancelarije Visokog predstavnika (OHR-a) u Bosni i Hercegovini: Engleski tekst i lokalni kontekst", magistrirala komunikologiju na Univerzitetu u Ohaju 2003. godine a osnovni studij anglistike završila je 2000. godine takođe na Univerzitetu u Banjoj Luci.

Autorka je i koautorka tri monografije: Majstorović, D. and Turjačanin, V . (2013). Youth Ethnic and National Identity in Bosnia and Herzegovina: Social Science Approaches. Basingstoke: Palgrave McMillan; Majstorović, D. (2013). Diskursi periferije: kritički eseji o kulturi i društvu u poslijeratnoj Bosni i Hercegovini. Beograd: Biblioteka XX vek i Majstorović, D. (2007). Diskurs, moć i međunarodna zajednica. Banja Luka: Filozofski fakultet u Banjaluci. Priredila je tri zbornika: Majstorović, D. ed. (2012). Kritičke kulturološke studije u postjugoslovenskom prostoru. Banja Luka: Filološki fakultet,
Majstorović, D. and Turjačanin, V. (2011). U okrilju nacije: konstruisanje etničkog i državnog identiteta kod mladih u Bosni i Hercegovini. Banja Luka: CKSP i Majstorović, D. and Lassen, I. eds. (2011). Living with Patriarchy- Discursive Constructions of Gendered Subjects Across Cultures. DAPSAC series: John Benjamins.

Autorka je preko trideset članaka od kojih izdvaja: Majstorović, D. (2016). Stvaranje ‘nove' jugoslovenske žene: emancipatorski elementi medijskog diskursa s kraja 2. svjetskog rata. U A. Dugandžić and T. Okić Izgubljena revolucija: AFŽ između mita i zaborava, p. 84-116. Sarajevo: Crvena and Rosa Luxemburg Stiftung; Majstorović, D. (2016). (Un)Doing Feminism in Post-Yugoslav Media Spaces. Feminist Media Studies 16(6), pp. 1093-1108; Majstorović, D. and Vučkovac, Z. (2016). Rethinking Bosnian Postcoloniality: Challenges of the Europeanization Discourse. Journal of Language and Politics 15 (2), pp. 147-172; Majstorović, D. et al. (2015). From Dayton to Brussels via Tuzla: Post-2014 Economic Restructuring as Europeanization Discourse/Practice in Bosnia and Herzegovina. Journal of Southeast European and Black Sea Studies 15(4), pp. 661-682; Majstorović, D. (2011). Femininity, patriarchy and resistance in the postwar Bosnia and Herzegovina. International Review of Sociology 21(2) i Majstorović, D. (2007). Construction of Europeanization in the High Representative's Discourse in Bosnia and Herzegovina Discourse and Society 18(5).

Priprema i moderacija seminara: Nebojša Milikić

Seminar je deo (Do)Govornih programa KC Rex koje podržava Fondacija za otvoreno društvo Srbija. 

 

]]>
Tue, 11 Apr 2017 10:57:50 +0100 http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/tribineDebate/story/6209/++Seminar+za+svakoga%3A+Kapaciteti+i+koncepti+se%C4%87anja+na+%C5%BErtve+Drugog+svetskog+rata.
Koncert Alice in WonderBand „Da i Re, telo kao instrument“ http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/muzika/story/6208/Koncert+Alice+in+WonderBand+%E2%80%9EDa+i+Re%2C+telo+kao+instrument%E2%80%9C.html Pozivamo vas da dođete na naš koncert, predstavu i pridružite nam se na događaju koji stvaramo zajedno sa vama, publikom!

Da i Re, telo kao instrument

Alice in WonderBand je orkestar koji pleše. Služi se glasom i tehnikom body percussion, u kojoj je telo ritmički instrument. Izvodi sopstvene aranžmane Smaka, Bitlsa, Princa, starih narodnih, kao i autorskih, pesama.

Muziku izvode Marko Dinjaški i Ana Vrbaški, a režirala je Višnja Obradović. Za kostime je odgovorna Nataša Jovičić, Lutkart.

Cena karte je 300 dinara.

Nastup grupe Alice in WonderBand možete videti OVDE 

 

]]>
Thu, 6 Apr 2017 12:19:37 +0100 http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/muzika/story/6208/Koncert+Alice+in+WonderBand+%E2%80%9EDa+i+Re%2C+telo+kao+instrument%E2%80%9C
Bez Buke: In Absentias http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/muzika/story/6207/Bez+Buke%3A+In+Absentias.html In Absentias voli da istražuje muzički potencijal atmosferične svedenosti, u kom se izražajnost melodija razvija u suptilinijim, nijansiranim prelazima. Stoga je koncept koncerta Bez buke idealna prilika da bend predstavi svoje pesme unutar okvira jednog “tišeg” ekspresivnog minimalizma.

 

Prodaja karata po ceni od 300 dinara počinje od 17. aprila u Kulturnom centru Rex i to svakog radnog dana od 11 - 17h, a na dan koncerta od 11-23h.

In Absentias je zvuk u kontinuiranom traganju, muzička ekspresija koja teži maksimalnom izrazu minimalizma. Bend je nastao kao solo projekat Ane Avramov, mlade autorke i muzičarke iz Zrenjanina, da bi se potom razvio u kvartet, koji osim nje okuplja i basistu Nikolu Markovića (The Superpowerless Superheroes) i bubnjara Stefana Pejatovića (Went, VIS Limunada). Ana Avramov je posle dugogodišnjeg iskustva u različitim autorskim bendovima (Alterdeus, Nevertheless) razvila specifičan muzički stil kombinacijom rock 'n' roll rifova i grandž korena i dream-pop senzibiltetom pesama. Pesme In Absentias kreću se unutar koordinata setno-nostalgične instrumentalne atmosfere i ravničarske melanholije konta-alt vokala Ane Avramov. 

Bend je oktobra 2015. samostalno objavio debi EP i odmah zatim otpočeo evropsku turneju sa švajcarskim kantautorom Cyrill Lim-om koji je takođe potpisao produkciju "Far Out" EP-ija. 

Spot za pesmu „Roads" dostupan je na Youtube-u, a EP Far Out možete čuti i preuzeti na linkovima Bandcamp i Soundcloud:

http://www.inabsentias.com/sr/
https://inabsentias.bandcamp.com/
https://www.facebook.com/uodsustvu

]]>
Thu, 6 Apr 2017 12:09:20 +0100 http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/muzika/story/6207/Bez+Buke%3A+In+Absentias
GDE SU BILI ŠTA SU RADILI: NEKOLIKO BAČENIH POGLEDA NA DOCUMENTA 14 U ATINI http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/tribineDebate/story/6214/GDE+SU+BILI+%C5%A0TA+SU+RADILI%3A+NEKOLIKO+BA%C4%8CENIH+POGLEDA+NA+DOCUMENTA+14+U+ATINI.html U organizaciji tranzit.ro Jaši, Nebojša Milikić posetio je izložbu Documenta 14 u Atini. Velika debata o smislu i značenju dislokacije dela ove elitne izložbe iz Kasela (Nemačka) u Atinu, otkrila je brojne kontradikcije evropske, kao i svake druge donatorski koncipirane kulturne politike: ... Dokumenta 14, Kasel doživljava kao izdaju a Atina kao invaziju... ("... with Documenta 14., Kassel feels betrayed, Athens invaded", je citat iz članka u Art Forumu, link je dat u nastavku najave).

Opšta društveno-politička kriza pretače se u svaku javnu kulturnu delatnost i produkciju, uključujući podleganje političkim i ekonomskim pritiscima i sterotipima ili uticaju ličnih veza. Činjenicu da je supruga kustosa izložbe Grkinja nije objavio neki tabloid već pomenuti Art Forum. Bez obzira na dospevanje ovako važnog događaja u fokus kritičke javnosti, sam koncept i sadržaj izložbe, barem do sada, ostaju u drugom planu. Bilo je svakako moguće sa sigurnošću pretpostaviti da će do poplave kritika, preispitivanja (i ocrnjivanja) svakako doći, i pitanje koje se zato neizostavno postavlja je - kako se i da li se u izloženim radovima ove brojne zatečene i novonastale kontradikcije odslikavaju ili ogledaju? Prezentaciju će pratiti (amaterski) fotografski i audio materijal sa izložbe.

INFORMATIVNI TEKSTOVI:
http://www.documenta14.de/en/
https://www.artforum.com/diary/id=67683
https://mobile.nytimes.com/2017/04/05/arts/design/documenta-german-exhibition-greek-crisis.html?smid=tw-share&_r=0&referer=https%3A%2F%2Ft.co%2FQlxpd1gLBE
http://conversations.e-flux.com/t/live-coverage-april-5-opening-program-of-the-school-of-redistribution-athens/6355/4
http://www.spikeartmagazine.com/en/articles/doing-documenta-athens-rich-americans-taking-tour-poor-african-country
http://www.documenta14.de/en/south/59_the_indelible_presence_of_the_gurlitt_estate_adam_szymczyk_in_conversation_with_alexander_alberro_maria_eichhorn_and_hans_haacke
https://fineartmultiple.com/blog/documenta-14-athens/

Nebojša Milikić je kulturni radnik i aktivista, magistrirao geologiju, pohađao Školu za istoriju i teoriju slike CSUb i Kvir studije. Od početka devedesetih bavi se umetničkom produkcijom, nezavisnim istraživačkim radom, pisanjem i socijalnim aktivizmom. Od 2000. godine radi kao urednik i koordinator različitih programa i projekata Kulturnog centra Rex a u poslednjih nekoliko godina bavi se aktuelnim kulturnim i političkim temama putem iniciranja i vođenja programa i projekata kritičke debate i savremene umetnosti. Kao autor, koautor i moderator učestvovao je u više desetina kulturno-umetničkih projekata, izložbi, radionica i umetničkih rezidensija u zemlji i inostranstvu. Član inicijative NE REHABILITACIJI i organizacije ReEX, koje su posvećene borbi protiv istorijskog negacionizma i revizionizma.    

]]>
Tue, 25 Apr 2017 13:06:51 +0100 http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/tribineDebate/story/6214/GDE+SU+BILI+%C5%A0TA+SU+RADILI%3A+NEKOLIKO+BA%C4%8CENIH+POGLEDA+NA+DOCUMENTA+14+U+ATINI
Bez Buke: Virvel http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/muzika/story/6187/Bez+Buke%3A+Virvel.html Virvel će nastupiti u okviru muzičkog programa Bez buke u Kulturnom centru Rex. Bend će pokušati da do energije i atmosfere svojih pesama stigne svedenijim, atmosferičnijim pristupom. Publika koja prati Virvel će biti u prilici da prisustvuje jedinstvenom koncertu, i da se uveri da li je moguće emociju pesama izneti bez buke, nečeg tako karakterističnog za zvuk benda. Novi aranžmani, zaboravljene pesme... poslastica za svakog Virvel sladokusca!

Prodaja karata po ceni od 400 dinara počinje od 21. marta u Kulturnom centru Rex i to svakog radnog dana od 11 - 17h, a na dan koncerta od 11-23h.

Virvel je prethodne, 2016. godine, obeležio 15 godina od izlaska prvog albuma, kao i prvog koncerta. Za tih 15 godina bend je imao više izdanja i brojne koncerte. Bend svoju muziku opisuje kao muziku drugih mogućnosti.

Više o Virvelu:

https://virvel.bandcamp.com/
https://www.facebook.com/Virvel.Space/
https://www.youtube.com/watch?v=ZAcnuU8wVQs
https://www.youtube.com/watch?v=-dxWylkCR0c
https://www.youtube.com/watch?v=oE5mYjzZdXs

]]>
Tue, 28 Feb 2017 11:22:42 +0100 http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/muzika/story/6187/Bez+Buke%3A+Virvel