Obilazak mesta Topovske šupe kod Autokomande

08. 08. 2011

U subotu 30. jula 2011. godine u okviru projekta Poseta Starom Sajmištu – Merila i kriterijumi sećanja, organizovana je zajednička poseta mesta na kome se nalazio prolazni logor Topovske šupe na Autokomandi

 

Radna grupa, koja je radila na pripremi obilaska, predstavila je rezultate istraživanja vezane za istoriju logora i kontekste istorijskog ali i savremenog rasizma i fašizma. Milan Radanović je govorio o istorijskoj realnosti Beograda druge polovine 1941., kao i o istorijskim faktima vezanim za logor Topovske šupe koje je bilo moguće prikupiti, jer do sada nije obavljeno temeljno istraživanje. Borka Vasić, romska aktivistkinja, koja je izgubila rođake u logoru, podelila je sa prisutnima ono šta ona zna o vremenu, kad su na tom mestu bili zatočeni Jevreji i Romi kao taoci mera odmazde Nemačkog Vermahta. Borka Vasić je sa Jovanom Vuković angažovana protiv nasilnog iseljavanja romskog stanovništva u Beogradu, a kao žiteljka neformalnog naselja i sama živi u stalnom strahu od raseljavanja. Jovana Vuković će govoriti o savremenim oblicima rasizma u Srbiji i Evropi, isključivanju i diskriminaciji siromašnih, kao i o politikama EU prema izbeglicama i imigrantima.
Načinom rada koji je zasnovan na zajedničkom istraživanju i analizi prošlosti izvan institucijalnog i/ili akademskog okvira želimo da uspostavimo praksu sećanja koja prevazilazi ritualizirano sećanje na žrtve i koja se ne bazira na mehanizmima isključivanja i kategorizacija. Smatramo da ovakva praksa sećanja može da proizađe iz neposredovanog razgovora i kritičkog odnosa spram savremenog društva i dominantnih interpretacija istorije. Audio-vizuelna dokumentacija ovih poseta će biti objavljena na veb stranici starosajmiste.info.

Pročitajte komentar Tadeja Kurepe, jednog od prisutnih na vođenju:

 

 

Zaboravljeno mesto velikog stradanja

 

  Na Autokomandi u Beogradu nalazi se lokacija Topovske šupe. Ovo mesto velikog stradanja malo je poznato široj javnosti i sama lokacija teško je dostupna. Da biste došli do Topovskih šupa morate proći kroz nekoliko dvorišta polupraznih i propalih industrijskih objekata iza stanice autobusa na Autokomandi. U objektu Topovske šupe, bivšim konjušnicama i mestu gde su bila stacionirana artiljerijska oružja Vojske Kraljevine Jugoslavije, od druge polovine avgusta 1941. do decembra iste godine nalazio se veliki nacistički koncentracioni logor za muškarce jevrejskog i romskog porekla. Ovaj logor bio je ljudski rezervoar talaca predviđenih za streljanje u okviru odmazde za ubijene i ranjene vojnike Vermahta. Posebno se ističu dva masovna streljanja u oktobru 1941. godine kada je iz Topovskih šupa na streljanje odvedeno u prvom navratu 1400 Jevreja, a u drugom 2000 Jevreja i 200 Roma. Streljanja su vršena pokraj sela Jabuka u blizini Pančeva i na stratištu u Jajincima.
  U okviru projekta „Poseta starom sajmištu", 30. jula 2011. obilazak mesta Topovske šupe organizovali su Borka Vasić, romska aktivistkinja, Jovana Vuković, aktivistkinja za ljudska prava i Milan Radanović, istoričar. Majka Borke Vasić je u trenutku izbijanja rata imala osam godina i prenela je potomcima priču o svom ocu i starijem bratu, Romima uhapšenim u Šapcu, interniranim u logor Topovske šupe i kasnije streljanim na Starom sajmištu. Dok smo prolazili kroz pusto i blatnjavo dvorište, pored ruiniranih objekata, Milan Radanović je grupi od četrdesetak građana koji su učestvovali u obilasku govorio istorijske činjenice vezane za koncentracioni logor Topovske šupe i njegovo mesto u istoriji Drugog svetskog rata. Tako smo saznali da je krajem septembra 1941. Adolf Hitler lično odobrio da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja sto srpskih, jevrejskih ili romskih civila. Beograd je bio jedini glavni grad u okupiranoj Evropi koji je na svom tlu imao nekoliko koncentracionih logora, a Srbija je početkom maja 1942. proglašena za prvu državu potpuno očišćenu od Jevreja (Judenfrei). Saznali smo i da je nemački poručnik koji je rukovodio streljanjima u Jabuci preživeo rat, da je šezdesetih godina prošlog veka saslušan na sudu u Zapadnoj Nemačkoj, da je sve priznao i detaljno opisao, ali da nikada nije pravno procesuiran niti isporučen Jugoslaviji.
  Da fašizam i diskriminacija nisu stvar prošlosti posvedočili su nam stanovnici malog neformalnog romskog naselja koje se nalazi na dvadesetak metara od mesta Topovske šupe. Oni kažu da ih kontinuirano uznemiravaju i napadaju kratko ošišani mladići koji ih gađaju kamenicama i naglašavaju da policija uglavnom odbija da izađe na lice mesta. Od Milana Radanovića saznali smo i da je budućnost mesta Topovske šupe vrlo neizvesna jer kompanija Delta, koja je vlasnik celog prostora između Kumodraške ulice i Autoputa, namerava da poruši sve objekte na ovom potezu, uključujući i romsko naselje, i na tom mestu podigne najveći tržni centar na Balkanu. Radanović je turu završio rečima: „Iskreno se nadam da do uništenja ove lokacije i gradnje tržnog centra neće doći, jer bi to zaista bilo nedopustivo. Ogrešili bismo se i o prošlost našeg grada i o žrtve ovog logora."
  U okviru projekta „Poseta starom sajmištu" do kraja ove godine biće organizovani obilasci još nekoliko istorijskih lokaliteta na kojima su počinjeni zločiti u Drugom svetskom ratu. Prvi obilazak planiran je za kraj avgusta kada će biti organizovana poseta stratištu kod sela Jabuka gde je streljano skoro dvadeset hiljada Srba, Jevreja i Roma.


Tadej Kurepa