Vodimo mir, gradimo rat

03. 12. 2018

Krajnje je vreme da se u Srbiji ustanove novi državni praznici. Istorijski datumi kada nismo započeli ratove. Jedan od tih datuma mogao bi da bude i 29. septembar – Dan kada nije počeo rat sa Kosovom.

Foto: Peščanik
Foto: Peščanik
Kako se vikend, koji u normalnim zemljama predstavlja neradne dane, u našem slučaju pretvorio u neratne dane? Kako se subota, koju bi istorija pamtila po izlizanoj floskuli da je neočekivano lepo vreme izmamilo mnogobrojne šetače na izletišta, pretvorila u istorijski dan kojim nije započeo rat?

Pa tako što je jedan od tih izmamljenih šetača bio predsednik Kosova, a izletište na koje je izmamljen bilo je (srpsko?) jezero Gazivode. Ne znamo šta ga je izmamilo na baš ovu lokaciju (masovni protest u Prištini protiv razgraničenja?) ali znamo kakve je to (dogovorene?) reakcije izazvalo kod vlasti u Srbiji.

Televizije su uvele radnu obavezu za prepoznatljive TV analitičare, u programsku šemu su ubacivane specijalne emisije, a izbacivane dugo najavljivane premijere domaćih serija, u vrhu ekrana je tekla beskrajna traka sa usplahirenim najavama: predsednik države na tajnoj lokaciji sa vojnim i policijskim vrhom, borbena gotovost podignuta na najviši nivo, situacija na terenu se ne smiruje, predsednik će se obratiti naciji u 21 sat... Tabloidi su već naštancovali tekstove u kojima se objašnjava da, pošto je opozicija svojim izjavama vezala ruke predsedniku Srbije, on sada ima samo jednu opciju: da ratuje.

I vlast je dobila priliku da ponovo demonstrira svoju politiku: vodimo mir i gradimo rat. U celodnevno najavljivanom obraćanju naciji predsednik države je naciji priredio - antiklimaks. Najčešće koriščena fraza, odmah posle „dugih cevi", bila je: „ali šta ćete". Ne, ne onako kako je izgovaraju konobari, nego letargično, sa sleganjem ramenima i nekim tužnim mirenjem sa sudbinom. Šta ćete kad je takva situacija, šta da radite kad su drugi (ovdašnja opozicija i tamošnja, svetska i belosvetska vlast) tako nesvesni i nesavesni, bezobzirni i bezobrazni, šta čovek da radi, pa neće valjda da ratuje.

I tako smo neratovali sa Kosovom. Ali, umesto odjavne špice (još jedan prođe rat, uzburkan ko more... novogodišnje svetiljke već gore) ratni bubnjevi su ponovo počeli da najavljuju nove epizode pozorišta u ludoj kući. Jer se ratovi na domaćem terenu neće sami voditi. Rat protiv, na primer, humanitarnih fondacija koje prikupljaju novac za lečenje teško obolele dece i koje prete da „po savetima iz inostranstva" a po rečima ministra zdravlja: udare na emocije, steknu popularnost i obore ovu vlast. A to je, priznaćete, mnogo veća opasnost i još jedna prilika da vlast skrene pažnju sa sebe - na sebe.

Preuzeto sa: Peščanik.net, 01.10.2018.