Da li đaci srednjih stručnih škola smeju da misle?

17. 07. 2018

Reforma u gimnazijama širom Srbije počeće da se sprovodi u novoj školskoj 2018/2019. godini.

Foto: FreeImages / Cierpki
Foto: FreeImages / Cierpki
Pored veronauke i građanskog vaspitanja, za prvake će biti uvedeni novi korisni i zanimljivi izborni predmeti. Tim povodom Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja navelo je da novine imaju za cilj „pripremu za život u 21. veku, život u svetu čestih i brzih promena".

U trenutku pisanja ovog teksta, nažalost, novi nastavni plan i program nije moguće proveriti na sajtu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. „Sadržaj u pripremi. Hvala na strpljenju!"

Građanima Srbije često se sugeriše da treba da budu strpljivi, ali novi signal da je vreme da strpljenju dođe kraj došao je 19. 6. 2018, kada je u Službenom glasniku objavljeno da se filozofija kao obavezni predmet ukida na smerovima Elektrotehničar računara i Elektrotehničar energetike od školske 2018/19. („Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2018).

Filozofija je na ovim smerovima svrstana u jedan od šest ponuđenih izbornih predmeta pod nazivom Logika sa etikom. Ovaj predmet je trapava kombinacija dve filozofske discipline sa veoma različitim sadržajem u jednu neuspelu celinu, koja treba da zameni sistematičnu i preglednu obradu filozofskih problema i ideja koje prožimaju celokupnu istoriju ljudskog mišljenja. U najmanju ruku, ovo bi trebalo da budu dva odvojena predmeta.

Važno je naglasiti da ovo nije izolovan slučaj. Filozofija se godinama gasila kao obavezni predmet u stručnim školama. U najboljem slučaju, svedena je na jedan od nekoliko izbornih predmeta, a na nekim smerovima u potpunosti ukinuta. Smatramo da za ovakav postupak nema opravdanja. Izgleda da kreatori obrazovnog programa veruju da u doba IT-a i marketinga, đacima strukovnih škola filozofija kao obavezni predmet nije potrebna. U pomami za većom produktivnošću i efikasnošću, zanemaruje se da je jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja da deca koja će postati ljudi nauče da pravilno misle i prosuđuju o svojim postupcima i odlukama. Ovo je neophodna priprema za samostalni život, a posebno u kontekstu turbulentnog i nepredvidivog tržišta rada XXI veka.

Filozofija kod dece razvija kompetencije analitičkog i kritičkog mišljenja, sposobnost sagledavanja problema i rešavanja istih na više načina, ističe značaj samostalnosti u donošenju odluka i analizira mogućnosti i ograničenja savremenog društva. Ona podstiče đake da misle svojom glavom i da racionalno argumentuju svoje stavove. Utoliko je filozofija priprema za bilo koju ozbiljnu naučnu i istraživačku aktivnost.

Takođe, u eri digitalizacije, kada se zbog tehnološke revolucije predviđa nestanak većine tradicionalnih zanimanja, postavlja se pitanje da li će uopšte ostati bilo koji posao koji će čovek moći da obavlja bolje od mašine. Kao odgovor, većina istraživanja ističe da je polje na kome će uvek biti potrebni ljudski resursi vezano za sposobnost rešavanja problema i kritičko mišljenje. Kompjutere možete pokrenuti da rade, čak i da uče, ali ih nikada ne možete naučiti da razmišljaju izvan kutije - jer grubo rečeno, oni jesu kutija. Za to će nam uvek biti potrebno ljudsko rasuđivanje. Kritičko mišljenje, koje filozofija razvija, jedna je od sposobnosti koje nas razlikuju od mašine, omogućavajući nam da analiziramo sopstvene stavove i uvidimo kako promena u načinu razmišljanja može voditi rešenju problema.

I dok se svetski trendovi kreću ka uvođenju filozofije čak i u osnovnim školama, a u Evropi se pokreću uspešne inicijative da se filozofija vrati u srednje škole, kod nas se filozofija proteruje iz strukovnih škola. Od učenika se traži da se usko koncentrišu na činjenice koje su u domenu oblasti koje ih zanimaju. Kritička analiza je nepoželjna i vremenski preskupa.

Kakvu poruku ukidanjem filozofije kao obaveznog predmeta šaljemo đacima strukovnih škola: da su mašine čiji posao nije da misle? Valjano mišljenje i sposobnost racionalne argumentacije potrebno je imati bilo da se bavimo stolarstvom ili nuklearnom fizikom, ne samo zbog profesionalne karijere nego i zbog ličnog intelektualnog razvoja svakog pojedinca. Ukidanjem filozofije u srednjim stručnim školama upadamo u zamku podele građana na intelektualnu elitu i nemisleću radničku klasu. Đacima gimnazija pospešujemo analitičnost i kritičko mišljenje, dok učenicima stručnih škola ukidamo mogućnosti da ih razviju. Ukoliko je cilj nove reforme obrazovanja razvoj kritičkog mišljenja kod učenika kako bi bili spremni za radno okruženje XXI veka, onda je ukidanje filozofije u stručnim školama nesumnjivo korak unazad.

Izvor: danas.rs