Beograd: Incident na početku performansa posvećenog žrtvama genocida

18. 07. 2019

Dvadesetak ljudi u majicama sa nacionalističkim simbolima, likom Ratka Mladića, osuđenog za genocid u Srebrenici i druge zločine, i obrisima Kosova upalo je na izvođenje performansa "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, koju je 11. jula uveče organizovao Helsinški odbor za ljudska prava. Policija ih je izvela napolje posle verbalnog sukoba sa rediteljem Zlatkom Pakovićem i glumcima. Performans je nastavljen uz obezbeđenje policije u civilu i završen bez daljih incidenata.

Desničari su, kako je javila reporterka RSE, pokušali da prekinu obraćanje Zlatka Pakovića, dok je čitao "osam tačaka o pozorištu i genocidu".

Paković im je poručio da će i oni imati priliku da govore, ali nakon što se održi performans. Publika je aplaudirala Pakoviću nakon njegovih reči da treba priznati genocid. "Ja se nadam da ćete se jednog dana postideti zbog ovoga što radite", poručio je Paković onima koji su pokušali da prekinu performans.

"U predstavi o Srebrenici želim da učinim ono što društvo nije sposobno", rekao je i dodao "bit jedne republike je da se stavi na stranu žrtava koje nisu njeni građani, a protiv zločinaca koji su njeni građani", rekao je Paković.

"Isti oni koji su prekidali predstavu o Svetom Savi u JDP na početku rata u Jugoslaviji, takvi isti i danas pokušavaju da prekinu ovu predstavu, ali nećete uspeti", rekao je. Desničari su na početku filma koji je pušten u sali počeli da pevaju pesmu Ratku Mladiću i razvili su transparent na kome piše "Pobio vas Alija, vaš balija", kao i zastavu Pokreta Srbije Gerila.

Desničari su na početku filma koji je pušten u sali počeli da pevaju pesmu Ratku Mladiću i razvili su transparent na kome piše "Pobio vas Alija, vaš balija"Desničari su na početku filma koji je pušten u sali počeli da pevaju pesmu Ratku Mladiću i razvili su transparent na kome piše "Pobio vas Alija, vaš balija"

Taj pokret, podsetimo, pokušao je 29. juna da protestuje ispred ambasade SAD, a njihov skup najavljen je kao protest protiv politike Sjedinjenih Američkih Država prema Kosovu i Srbiji. Skup je sprečila policija.

Nakon više od pola sata od početka incidenta u Kolarčevoj zadužbini 11. jula, policija u civilu je izvela desničare iz sale koji su ušli u verbalni okršaj i sa publikom, koja je zahtevala da oni napuste prostor, a program je nastavljen.

U nastavku Paković je rekao: "Moramo da govorimo istinu, žrtve to zaslužuju", na šta je publika aplaudirala.

"Trideset godina jedna ista ideologija vlada u Srbiji, i proizvodi ono što ste mogli da vidite večeras", rekao je Paković, "nemogućnost da slobodno govorite". Inače, Paković je obukao svešteničku odoru, jer je čitao ulogu sveštenika.

Zlatko Paković ističe da je u Srbiji danas vodeća ista kulturna matrica kao i pre 30 godina:

"Na vlasti se, ne tako često, smenjuju garniture. One imaju zajednički imenitelj, da nijedna vlast do sada nije se osmelila da nazove genocid u Srebrenici pravim imenom. Međutim, kulturna elita ostaje ista već 30 godina. Ona je formirana tokom Miloševića, za vreme njegovog režima, da služi njegovom režimu. I onda do dana današnjeg radi to. Služi nacionalizmu. Trenutno je za nju profitabilnije da bude mir. I samo zato je mir, a ne rat."

Večerašnji incident iznenadio je reditelja.

"Ja osećam duboku tugu prema tim ljudima jer shvatam koliko su to upropašćeni životi. Tu ima mladih ljudi jako, koji se ponose time što je za svaku sramotu i osudu. Ponose se onim što uništava njihov vlastiti život. Jedan takav varvarski pristup stvari, mi se sa tim moramo suočiti. Mi se sa time suočavamo već 30 godina", kaže Paković.

On ističe da je rad na ovoj predstavi njegov način kako da doprinese da se prekine "politika poricanja i ćutanja".

Jedan od momaka koji su ustali iz publike kako bi poručili desničarima da napuste salu bio je i Uroš Siljanović.

"Ustao sam zato što me je iznervirao njihov fašistoidni, narodnjački i antihrišćanski odnos prema hrišćanstvu. I ne dam da se vređaju žrtve nijedne nacionalnosti, nijedne vere, nijedne rase i dokle god sam u ovoj zemlji i dok sam živ neću dati", kaže Siljanović.

On dodaje i da je očekivao da će doći do incidenta na performansu. "Ali vreme je da se reaguje i da se kažu neke stvari jasno i otvoreno", ističe Siljanović.

Sa druge strane, glumac Boris Milivojević, bio je iznenađen večerašnjim incidentom.

"Pomislio sam da nešto može da se dogodi, ali nisam očekivao baš da će da uđu na predstavu i da će tu nešto da viču, i to. To je ipak malo nepristojno. Ali obzirom da je to nešto što se već dešavalo, trebalo je da očekujem. Pomislio sam da će možda u nekom trenutku doći do nekog dijaloga, ali jednostavno izgleda da to ovog puta nije bilo moguće", kaže Milivojević.

Boris Milivojević ističe da je predstava, koju će publika moći da vidi na 25. godišnjicu srebreničkog genocida, važna zbog suočavanja sa prošlošću.

"Mi hoćemo da kažemo da imamo i svoje dobre i loše strane. Samo se sa dobrima rado grlimo, a moramo da se zagrlimo i sa lošima i da se suočimo napokon i sa tim stvarima, da bi mogli da prebrodimo, da upoznamo sebe i da nastavimo dalje. Napokon", ističe Milivojević.

Zlatko PakovićZlatko Paković

Performansom "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" obeležena je 24. godišnjica genocida u Srebrenici, u kome je 11. jula 1995. ubijeno preko 8.000 Bošnjaka.

Večerašnji performans u Zadužbini Ilije M. Kolarca bio je uvod u predstavu koja će biti izvedena u Beogradu u julu 2020. godine, na 25. godišnjicu genocida u Srebrenici.

"Performans-predavanje", kako ga naziva Zlatko Paković, izvodi se u produkciji nevladinog Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Igraju Dušanka Stojanović Glid, Boris Milivojević, Sanja Marković i Vahid Džanković.

Kako navodi Helsinški odbor, performans je nastao u znak protivljenja "praksi ćutanja, poricanja i revizije sudski utvrđenih činjenica" o genocidu u Srebrenici. Ističu da u Srbiji uporno izostaje javna politička i društvena solidarnost sa žrtvama ovog zločina.

Helsinški odbor za ljudska prava podseća i da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju utvrdio da je u okviru političkog i vojnog vrha Republike Srpske postojao plan koji je imao za cilj da se bosanski Muslimani eliminišu iz Srebrenice.

"Osim toga, sudovi u Bosni i Hercegovini utvrdili su odgovornost više desetina srednje i niže rangiranih pripadnika Vojske Republike Srpske. Ovi sudski procesi ostavili su iza sebe obilje neporecivog znanja o žrtvama, počiniocima i planerima zločina", navodi ova nevladina organizacija.

Uoči obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici, devet nevladinih organizacija, među kojima je i Helsinški odbor za ljudska prava, uputili su zahtev predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i drugim predstavnicima vlasti da prestanu sa negiranjem genocida počinjenog u Srebrenici. Zatražili su i da se 11. jul u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Takođe, u pismu koje je prosleđeno javnosti, nevladine organizacije traže da se negiranje genocida u Srbiji tretira kao krivično delo, te da se prestane sa "veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca".

Preuzeto sa: Radio Slobodna Evropa