PREDSTAVLJENA ANALIZA REZULTATA GRADSKOG KONKURSA

NKSS

10. 04. 2018

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije održala je konferenciju za medije povodom predstavljanja stručne analize rezultata Konkursa Sekretarijata za kulturu Grada Beograda za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi u 2018. godini. Na konferenciji su govorili predstavnici Asocijacije NKSS Ksenija Đurović, Milica Pekić i Luka Knežević Strika, kao i Gojko Božović ispred Srpskog PEN centra.

Gotovo trećina ukupnog budžeta Konkursa Sekretarijata za kulturu Beograda za sufinansiranje projekata u kulturi u 2018. godini raspodeljena je organizacijama čije je učešće sumnjivo iz različitih razloga, bilo da nisu registrovane za oblast kulture, bilo da su se registrovale neposredno uoči konkursa ili su promenile delatnost da bi ispunile uslov za učešće, pokazuje detaljna stručna analiza rezultata ovogodišnjeg gradskog konkursa.


U odnosu na ukupno podržan broj projekata (411), projekti "sumnjivih" čine 15,82%, a dodeljena sredstva tim organizacijama (34,86 miliona dinara) čine 30% od ukupno dodeljenih sredstava na konkursu (116.209.500 dinara, odnosno 976.500 evra), rečeno je 5. aprila na konferenciji za novinare Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije(NKSS), koja je sa Srpskim PEN centrom, Srpskim književnim društvom i Forumom za kulturu Evropskog pokreta Srbije uputila gradskim vlastima četiri zajednička zahteva, uključujući poništenje konkursa i ostavku gradske sektarke Ivone Jevtić.

Da na konkursu nisu podržani projekti većine ključnih aktera kulturne i umetničke scene u Beogradu, ili su im odobreni ponižavajuće mali iznosi, ukazuje i podatak i da je od 80 projekata koje je podnelo 50 članica NKSS podržano svega devet (2,91% od ukupnog broja podržanih), i to ukupno sa 940.000 dinara (0,81% od ukupno dodeljenih sredstava). To je gotovo dva puta manje nego 2017. godine (1,53 milion) i čak pet puta manje nego 2016. godine (4,77 miliona), kada je NKSS takođe reagovala zbog već primetnog trenda marginalizovanja njenih članica, ali i projekata drugih, godinama potvrđenih aktera na kulturnoj sceni.

Malobrojni projekti članica NKSS koji su podržani na konkursu dobili su, inače, svega 9,03% (940.000) traženih sredstava (10,48 miliona), pri čemu u oblasti muzike, književnosti, naučno-istraživačkih delatnosti, filmske umetnosti, digitalnog stvaralaštva i kulturnog nasleđa nije podržan nijedan projekat članica NKSS, pokazuje analiza rezultata konkursa koju je realizovao tim NKSS na čelu sa dr Predragom Cvetičaninom iz Centra za empirijske studije Jugoistočne Evrope.

"Da li je moguće da su članice NKSS zaboravile da pišu projekte ili je na delu kulturna politika kojoj su važniji populistički i politički podobni", rekla je članica Upravnog odbora NKSS Ksenija Đurović, ukazujući na netransparentnost celokupne konkursne procedure, uključujući nepoznate kriterijume izbora članova konkursnih komisija, neobjavljivanje njihovih imena, kriterijuma odlučivanja i obrazloženja odluka na osnovu kojih su, između opstalog, pozamašnim sumama podržani i projekti organizacija koje se bave bezbednošću dece u saobraćaju, zdravom hranom ili proizvodnjom odeće.

Među organizacijama koje su se registrovale uoči samog konkursa su Udruženje "Skate Helena" (registrovano 24. januara 2018), koje je za projekat "Umetnost u pokretu" dobilo 800.000 dinara, Udruženje za pomoć deci, omladini i porodici - UPDOP (registrovano 4. januara), podržano sa 750.000 dinara za projekat "Ja sam koliko znam", Udruženje građana "Protekta" (registrovano 18. januara), koje je dobilo 650.000 za projekat "Ovako se igralo i pevalo"...

Primetan je i veliki broj podržanih organizacija koje su se preregistrovale uoči konkursa kako bi ispunile uslov za učešće, ali ima i onih koje nisu učinile ni taj napor, iako nisu registrovane za kulturu.

Udruženje građana "CED grupa", koje je dobilo 550.000 za radionicu oslikavanja uskršnjih jaja "Nesvršena sfera", preregistrovalo se 23. januara kako bi izbrisalo prethodni opis delatnosti i umesto njega navelo kulturu. Među brojnim takvim slučajevima je i Centar za osnaživanje socijalno isključenih kategorija građana "4M", koji se preregistrovao 22. januara, a dobio je za projekat "Talenti trećeg doba - mala škola slikarstva i veza" 650.000 dinara, ili pak Udruženje "Lira Media", koje je za projekat "Sveti Sava u aprilu" dobilo 750.000, obavilo je preregistraciju krajem decembra 2017.

Među organizacijama kojima kultura nije u opisu delatnosti su Level 9 grupa, koja je za "Моć poezije" dobila 750.000 dinara, a registrovana je za razvoj i afirmaciju IKT, sporta i zaštitu životne sredine, ili pak organizacija bračnog para Isidore Bjelice i Nebojše Pajkića "Građani drugog reda - G2", koja je za projekat "Slike naše prošlosti" dobila 350.000 dinara, a registrovana je za zaštitu ljudskih prava u domenu zdrave ishrane i borbu protiv GMO. Između ostalog, u oblasti vizuelnih umetnosti podržan je projekat preduzeća za proizvodnju odeće Suzana Perić d.o.o. (400.000 dinara) za projekat "Jubilej - 20 godina rada Suzane Perić", u oblasti muzike, gde je najveći iznos (4 miliona) dodeljen Beogradskoj filharmoniji za "Besplatan koncert na otvorenom", preduzeće Long Play dobilo je 1,25 milion za organizovanje koncerata Vlade Divljana i grupe Galija, dok je međunarodno renomirani LP duo dobio svega 50.000 dinara za projekat "Srpski kompozitori na otvorenim koncertima u Beogradu i Parizu".

Analiza rezultata konkursa pokazuje da su 49,1% ukupno dodeljenih sredstava dobila udruženja građana u oblasti kulture (57,05 miliona), 4,35% strukovna udruženja (5,05 miliona), 6,08% kulturno-umetnička društva (7,06 miliona), 1,12% verska udruženja (1,3 miliona), 12,17% ostala udruženja - fondacije, fondovi, zadužbine, škole... (14,14 miliiona), 13,32% kulturne i druge ustanove (15,48 miliona), 1,25% naučno-istraživačke ustanove (1,45 miliona), 9,99% preduzeća i preduzetnici (11,26 miliona), te 2,93% opštine (3,4 miliona).

Među odbijenima na konkursu su i projekti Srpskog PEN centra, a prema rečima člana Upravnog odbora te međunarodno uvažene organizacije Gojka Božovića, rezultati ovogodišnje raspodele sredstava za kulturu pre svega ne održavaju raznovrsnost, razuđenost, inovativnost, modernost i bogatstvo savremene kulturne scene koja se oblikuje u Beogradu.

"Bila bi tužna slika beogradske kulturne scene kada bi je odražavali rezultati konkursa", rekao je Božović, dodajući da rezultati konkursa suštinski derogiraju konkurs kao instrument kulturne politike, pre svega zbog drastične netransparentnosti načina donošenja odluka o podršci velikog broja projekata organizacija koje praktično dosad nisu postojale na kulturnoj sceni, ili nisu potvrđene i daju nižerazredni doprinos kulturnom životu. Dok se iz godine u godinu formira neka nova scena, sistematično se potiskuju organizacije koje svojim radom oblikuju živo jezgro kulture u Beogradu i Srbiji, rekao je Božović, smatrajući da se time vrši pritisak da najrelevantnije organizacije odustanu od rada i da visoka i međunarodno značajna kulturna produkcija ustupi mesto nižerazrednoj.

Kao dobru posledicu rezultata konkura, Gojković je naveo buđenje solidarnosti među akterima kulturnog sektora kako bi se pružio otpor.

"Ne može se preći preko ovoga, ovo je vrh ledenog brega... U gradovima širom Srbije se na još dramatičniji način raspodeljuju sredstva namenjena za kulturu i jedina mogućnost je da stvorimo javnost da bi se izoštrila kritička svest", rekao je Božović.

Da se i na osnovu postojeće regulative, uključujući Zakon o kulturi i uredbu o raspodeli budžetskih sredstava na svim nivoima može obaviti odgovorna raspodela raspoloživog novca za projekte, pokazuje iskustvo istoričarke umetnosti Milice Pekić, koja je na predlog NKSS učestvovala ranije u komisijama Ministarstva kulture i Grada Novog Sada.

Ističući da je prioritetni interes transparentna distribucija javnih sredstava, Milica Pekić je rekla da i postojeća uredba sadrži kriterijume koji nisu sporni, iako bi mogli biti unapređeni, te da se i na osnovu njih može realizovati transparentna i odgovorna raspodela, što je u interesu i samih članova komisija i njihovog integriteta.

Procedura je pritom sasvim jednostavna, a podrazumeva da svaki član komisije oceni svaki predloženi projekat na osnovu propisanih kriterijuma, potom se njihova zbirna ocena deli sa brojem članova komisije i dobija se bodovni status. Projekti koji imaju najbolji bodovni status dobijaju i najveći deo sredstava u odnosu na raspoloživi budžet, rekla je Milica Pekić.

NKSS je proteklih godina pokušavala da uspostavi dijalog sa zvaničnicima Ministarstva kulture i gradskog Sekretarijata za kulturu radi daljeg unapređenja konkursne procedure, ali nije bilo pomaka. Insistirano je i na tome da se rezultati konkursa objavljuju u formi rang liste sa kratkim obrazloženjima koja bi, između ostalog, bila korisna i organizacijama koje nisu prošle da znaju na koji način mogu da unaprede projekte za naredni ciklus.

S obzirom da se ne objavljuju čak ni imena članova komisija, Milica Pekić je rekla da je očigledno da "nijednoj javnoj ustanovi nije u interesu javnost i odgovornost raspodele javnih sredstava".

"Ako komisija već mora da prođe celu proceduru predviđenu uredbom i zakonom, dajte javnosti da vidi kako je to urađeno. Ako ne, onda je reč o klijentelističkoj i kriminalnoj zloupotrebi javnih sredstava" koja dovodi do devastacije čitave kulturne scene, rekla je Milica Pekić.

Predsednik UO NKSS Luka Knežević Strika ocenio je da je nereagovanje nadležnih na burne reakcije u stručnoj i najširoj javnosti povodom rezultata gradskog konkursa odraz taktike da se "čeka da sve prođe".

Upravo stoga NKSS će, kako je dodao, nastaviti da se bavi tom problematikom, između ostalog, i na osnovu podataka koje bude dobila na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja. U tom pogledu zatražena je celokupna konkursna dokumentacija, uključujući i narativne i finansijske izveštaje projekata podržanih 2017.

Izvor: NKSS
Konferenciju možete pogledati na sledećem linku