Fašizam: muzealizacija i edukacija danas

3.7. Specijalizovana stranica Rex sajta, kao svojevrsni vodič kroz projekat i njegove aktivnosti.

 

Projekat „Fašizam: muzealizacija i edukacija danas" je zamišljen kao platforma za aktivističku, teorijsku i umetničku praksu koja se bavi analizom i razumevanjem savremenih pojava („post-„)fašističkih ideologija, politika, praksi. Kao orijentir u sagledavanju stanja razumevanja i objašnjavanja istorijskih i aktuelnih fašizama, kao i fašizmu sklonih ili srodnih ideoloških i političkih pozicija, fokusirane su aktuelne edukativne i muzeološke prakse u zemlji, regionu i svetu. Projekat je realizovan kroz raznovrsne aktivnosti koje su se doticale zajedničke teme u njenim brojnim teorijskim i praktičnim, medijskim, političkim i kulturnim, bilo institucionalnim bilo kolokvijalnim tj. svakodnevnim situacijama i manifestacijama.

 

Praktičan cilj projekta je bio pregled, dokumentacija i kritička analiza aktuelnih nacionalnih, regionalnih i nekih (tipskih) evropskih praksi muzealizacije i istorizacije fašizma kao i oficijelne edukacije o istorijskim i savremenim oblicima fašističkih ideologija i pokreta. Kroz predavanja, seminare, radionice, istorijske časove, studijske posete, vođenja kroz izložbe i druge istraživačke i prezentacione aktivnosti, sagledavani su kapaciteti, principi i metodi aktuelnih istorizujućih i edukativnih politika o fašizmu. Projekat je bio posredno namenjen i objedinjavanju, sažimanju i što široj primeni naučnih, umetničkih i aktivističkih praksi i znanja koja su se razvila u periodu skorašnje reafirmacije neofašističkih i „postfašističkih" ideja, ideologija i politika na evropskoj i svetskoj političkoj i kulturnoj sceni.

 

Sve informacije o pojedinačnim aktivnostima projekta mogu se naći u najavama na sajtu rex.b92.net u periodu jun 2017. - jul 2018. a snimci predavanja, diskusija i seminara dostupni su na sajtu rexfiles.b92.net

 

Organizacija i produkcija projekta: Kulturni centar Rex / Fond b92

Projekat se realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

 

Koordinator projekta: Nebojša Milikić

Organizatori: Petar Grujić, Nenad Pinter

  

1.     Tele-info seminari

Tele info seminari bili su pokušaj da omogućimo distribuciju i razmenu znanja o fašizmu i njemu srodnim ideologijama putem telefonskih razgovora. Neki od telefona i dalje će, u okviru nastupajućih projekata KC Rex, ostati dostupni za ovakvu diseminaciju i evaluaciju stečenih znanja

  

KAKO NESTAJE FAŠIZAM (nastavak, 5-20. jun 2017.)

 

Kako bi fašizam mogao nestati? Kako bi izgledao ili trebao da izgleda svet u kome nema fašizma? Da li je takav svet moguć i pod kojim uslovima?... Tema za koju uobičajeno mislimo da je opšte poznata kao istorijski fenomen i samim tim svakome odavno i jasna, ispostavlja se - očekivano ili ne - kao neraskidivo vezana za mnoge oblasti života i rada u kapitalističkom društvu.

 

Nakon što je, prilikom realizacije projekta Poseta Starom sajmištu (starosajmiste.info) organizovan u KC Rex prvi seminar na ovu temu - pod naslovom Kako nAstaje fašizam, u okviru Do(Govornih) programa KC Rex, bavili smo se pitanjem kako bi fašizam mogao nEstati. Ovaj telefonsko-informativni seminar je tako bio i prilika za sažimanje i razmenu stečenih teorijskih i praktičnih znanja iz ove oblasti, kao i podsetnik na do sada realizovane edukativne i debatne programe KC Rex i drugih organizacija i institucija koje su se bavile ili se i dalje bave ovom problematikom. Seminar je bio i svojevrsna uvertira za projekat kojim smo se bavili tokom sledećih 12 meseci: Fašizam: edukacija i muzealizacija danas. Razgovori su svakako doprineli da se dodatno fokusiraju i artikulišu predstojeće aktivnosti.  

Ilustracija: Saša Stojanović

 

https://www.facebook.com/events/188040138393002/

 

  

Tele-info seminar KAKO NESTAJE NACIONALIZAM

  

Iz prethodnog tele-info seminara proizašlo je pitanje o vezi nacionalizma i fašizma zbog čega je priređen i sledeći seminar a veza sa prethodnim je naglašena i u samoj najavi.

  

Kako bi fašizam nacionalizam mogao nestati? Kako bi izgledao ili trebao da izgleda svet u kome nema fašizma nacionalizma? Da li je takav svet moguć i pod kojim uslovima? Priređujemo novi telefonski informativni seminar na ovu temu. Na iskustvima prethodnog seminara (Kako nestaje fašizam?) koji nije imao veliki odziv učesnika ali je ipak doveo do potencijalno značajnih uvida, nudimo novu seriju telefonskih diskusija, za koje važe isti pristupi i principi kao i za prethodni: tema za koju uobičajeno mislimo da je opšte razumljiva kao fenomen i samim tim svakome odavno vidljiva i jasna, ispostavlja se - očekivano ili ne - kao latentno vezana za funkcionisanje i regenerisanje savremenog kapitalističkog društva.

 

 https://www.facebook.com/govorni.programi.rex/

 

 

Iz delova izveštaja o obavljenim razgovorima može se zaključiti koliko je tema i sam metod ovog seminara adekvatan ili ne, o čemu smo imali intenzivnu raspravu sa svim učesnicima, čiji je zaključak da samo intenzivno i permanentno oglašavanje može za ovakve teme i metode zainteresovati širu publiku.

 

„ ... juče primio poziv od Petra iz nekadašnjih "vojno-bezbjednosnih struktura". Popričasmo pola sata o nacionalizmu, kapitalizmu ("mafiji"), represivnim aparatima ("mafijaškoj policiji") i sl. Čovjek je bio ogorčen, umoran, upadao je u razne neke klopke za koje mislim da smo ih uspjeli razjasniti na kraju.

Mislim da smo dobro razjasnili neke osnovne pojmove "socijalne pravde". 

 

 

„... zvao je neki nišlija od dvadeset godina, u danasu je video oglas. zanima ga tema jer je student komunikologije na niškom univerzitetu, u prinicipu složili smo se oko toga da je kapitalizam neodvojiv od pojave nacionalizma. kaže da je čitao marksa i raznu literaturu koja se tiče radničke klase, ali da mu nije jasno kako se tako nacionalizam "primi" pa sam pokušala da mu skrenem pažnju na mehanizam formiranja viših klasa i sitne buržoazije koje su pristalice nacionalinih vrednosti. sve to na primeru nemačke i izbora hitlera. njemu je škakljiv nacionalizam kod njegovog ćaleta, pa sam tu skrenula pažnju da metoda jedan na jedan nije toliko efikasana i da je sa razaranjem i učestalim diskvalifikovanjem komunističkih vrednosti došlo i do toga da nacionalizam na planu sistemske logike bude prihvatljiv ideološki okvir... rekla sam mu da borba protiv nacionalizma mora da ima masovni karakter i da neke lične konfrontacije nisu učinkovite kao one masovnije...."

 

"... danas razgovor sa momkom od 19 godina, studentom, koji je poceo razgovor sa pitanjem (primedbom) zasto smo nacionalizam stavili pored fasizma kad ta dva pojma nemaju veze jedan s drugim, s obzirom da je nacionalizam jedan kako je rekao pozitivan pojam koji oznacava ljubav prema sopstvenoj naciji. nije se slozio sa tezom da je jedna od karakteristika fasizma extremni nacionalizam. tokom razgovora koji je trajao oko 20ak minuta, dotakli smo se razlicitih tema, prvog i drugog svetskog rata, socijalizma, jugoslavije, nacionalizama jugoslovenskih naroda, nacionalizma trenutno prisutnog medju evropskim narodima i imala sam utisak da nisam uspela da ga dovedem u tacku da pocne da preispituje svoje stavove...

na pitanje kako je formirao svoje stavove i ko je na njega presudno uticao odgovorio je da je sve to sto mi je ispricao ucio u skoli, saznao iz medija ili razgovarajuci sa svojima u porodici..."

2.     Posete muzejima i memorijalnim centrima u zemlji

 


Posete su organizovane i realizovane radi uvida u aktuelno stanje institucionalnih obrazovnih politika u vezi istorijskih fašizama. Muzejskom osoblju smo se, tokom razgledanja izložbi, obraćali sa jednim istim pitanjem: „Šta mladi ljudi mogu u vašoj instituciji, iz vaših izložbi ili publikacija, saznati o istorijskom fašizmu, i konkretnije, o istorijskom delovanju i učinku fašističkih ideologija i pokreta u vašem mestu-regionu?" Možemo slobodno zaključiti da je odgovor na ovo pitanje bio ili da ne mogu saznati i naučiti skoro ništa ili da mogu nešto saznati indirektno, kroz analizu materijala iz Drugog svetskog rata, ali bez ikakvog okvira ili fokusa na samu fašističku ideologiju i njene istorijske oblike i politike. 

 

  

Poseta Muzeju Banjičkog logora, sa stručnim vođenjem.

 

Četvrtak, 13. jul, 13h, Muzej Banjičkog logora, ulica Pavla Jurišića Šturma 33

 

Posetili smo Muzej Banjičkog logora, radi podsećanja na žrtve okupatorskog i kolaborantskog terora i diskusije o kapacitetima i konceptima rada ovakvih institucija u vremenu pokušaja nenaučne revizije istorije Drugog svetskog rata na jugoslovenskim prostorima. Posetom smo želeli da se „iznova" upoznamo sa ovom materijom i aktuelnim odnosom države i društva prema istorizaciji i reprezentaciji postojanja i funkcionisanja logora, onako kako se ogleda u stalnoj postavci kroz koju nas je vodio dežurni vodič. 

 

https://www.facebook.com/events/1834159566899350/

 

 

Izložba i vođenje su bili posmatrani kroz kritičku perspektivu odnosa današnjih institucija prema istorijskom fašizmu. Kroz interakciju sa vodičem, publika je imala priliku da preispita koncepte javnog diskursa o fašizmu u domenu zvaničnih istorijskih narativa i za njihovu reprodukciju zaduženih institucija, što je doprinelo razvijanju kritičke diskusije u vezi postavke kao i samog vođenja kroz izložbu. Problematizacija kolaboracije je donekle izbegnuta ili potisnuta u postavci a pogotovu u vođenju koje je obilovalo voluntarističkim i relativizujućim tezama, zbog čega je publika zajedno sa saradnicima i koordinatorima projekta postavila niz značajnih pitanja vodiču i zbog čega je u više navrata došlo do važne i produktivne rasprave.

 

U razgovoru su učestvovali aktivisti koji se bave problematizacijom istorijskog revizionizma, kao i aktivisti koji se bave savremenim i istorijskim fašizmom (Dragomir Olujić, Milovan Pisarri, Noa Treister), kao i studenti i studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu.

 

Poruka na fb dogadjaju:

Dragocena inicijativa tragovima zaboravljenog beogradskog mesta stradanja i muzeja. Ipak, nadam se da ce se "strucno vodjenje" oteti revizionistickom talasu koji je prevladao u mnogom istoriografskim muzejima, pa i ovom - poslednji put kad sam bila sa ad-hoc formiranom grupom, kustoskinja nam je zapocela 'setnju' sa p-opisom stradanja cetnika od strane Gestapoa na kojoj je sve vreme bio akcenat (fokus je bio na stradanju Srba kao takvih, bez pominjanja Roma, Jevreja, a o nadnacionalnom komunista i da ne govorim) , a primetila sam i detaljnu promenu tada u izlozbenoj gradji. Dakle licno pamtim prvi i drugi talas uredjenja tog muzeja, nadam se da ce vas zahvatiti treci:)



EDUKACIJA O FAŠIZMU NA MESTIMA OKUPATORSKOG I KOLABORANTSKOG TERORA: TOPOVSKE ŠUPE, BANJICA, JAJINCI 

Četvrtak, 31. avgust, 12h, Muzej Banjičkog logora, 14h Topovske šupe, 16h Spomen park Jajinci


Opšti cilj ove zajedničke posete bio je dodatno upoznavanje sa aktuelnim pristupima i praksama obrazovanja o istorijskom fašizmu na ovim memorijalnim lokacijama. Osim rekapitulacije istorijskih znanja na najvećem masovnom stratištu i grobnici tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije, diskutovali smo o politikama i praksama memorijalizacije u vremenu pojave, institucionalne afirmacije a često i dominacije nenaučne revizije istorije Drugog svetskog rata na post-jugoslovenskom ali i širem evropskom prostoru.

Vodiči su bili istoričar Milovan Pisari iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu , istoričar Darko Ćirić, viši kustos Muzeja grada Beograda i autor stalne postavke u Muzeju Banjičkog logora i sociološkinja Marijana Stojčić, aktivistkinja Saveza antifašista i istraživačica na programu Holandskog instituta za kulturnu analizu: "Dealing with the Past: Narrative, Memory and Social Representations of Historical Trauma" (u nezvaničnom prevodu: „Odnos prema prošlosti: narativ, pamćenje i društvena reprezentacija istorijske traume")

Pored istorijske faktografije, prošlih i aktuelnih memorijalnih politika i praksi, diskutovalo se i o tome ko se, kako i zašto danas javno seća žrtava Drugog svetskog rata, da li se organizovano dolazi na ove lokacije radi edukacije o istorijskom fašizmu, koje mere zaštite su preduzete ili se preduzimaju. Za sve lokacije zajednička je i tema sa čime se i kako u današnjem političkom i kulturnom kontekstu suočavaju posetioci i posetiteljke ovih mesta sećanja nakon što je došlo do institucionalne, legislativne i vrednosne prerade antifašističke istorije i tradicije socijalističke Srbije i socijalističke Jugoslavije.

 

Ova vođenja bila su kompleksnija i na svaki način zahtevnija od prethodnog, jer su sagledavala temu iz više različitih faktografskih i interpretativnih ravni. Sva tri vođenja imala su različit okvir detekcije i analize projektne teme, jer je na različitim lokacijama prisutan (ili neprisutan) različit istorijski i savremeni narativ sećanja i komemoracije a samim tim i direktne ili posredne edukacije i memorijalizacije/muzealizacije fašizma. Marijana Stojčić je na osnovu iskustava sa sva tri vođenja napisala tekst za jednu aktivističko-teoretičarsku publikaciju o predstavljanju ekstremizama u Muzejima Srbije. http://www.re-ex.net/sr/publikacija-politi%C4%8Dki-ekstremizmi-u-muzejima-srbije

 

Studijske posete muzejima i memorijalima:

  

Jul - Decembar

U okviru projekta urađene su i studijske posete muzejima u Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Kragujevcu, Pančevu, Skoplju i Nišu radi boljeg sagledavanja stanja i eventualnog usmeravanja aktivnosti radi adekvatnijeg obuhvata problematike projekta. Kraći izveštaji sa ovih poseta dostupni su na zahtev. 

 

April - Jul

U ovom periodu obavljene su studijske posete muzejima i mestima komemoracije fašističkog terora u Smederevu, Smederevskoj Palanci, Požarevcu, Boru, Zaječaru, Jagodini, Valjevu, Kosjeriću (Varda), Čačku, Gornjem Milanovcu i Topoli a planirana je i poseta muzeju u Prijepolju. Pojedini detaljniji osvrti na postavke dostupni su na našoj stranici FlashBack. Više detalja o uvidima i utiscima dostupni su na zahtev a Rex je u slučaju postojanja interesovanja, spreman da podeli iskustva ili možda i organizuje neformalne studijske posete nekim od ovih institucija.

 

3.     Teorijski rad (Čitajući u grupi)

 


Čitajuća grupa formirana je sa Noom Treister i Draženom Crnomatom, i drugim aktivistkinjama/ima i teoretičarkama/ima sa intenzivnom praksom suočavanja sa pojavama, tokovima i posledicama fašizacije u društvu Srbije, BiH, Hrvatske, posmatranim u kontekstu evropske istorije. Cilj je bio zajedničko upoznavanje i proučavanje važnih teorijskih osnova za razumevanje istorijskog i modernog fašizma. Održane su jedna dvodnevna i jedna trodnevna sesija. Ovaj radni format smatramo svojevrsnim  prelaznim oblikom između javnog vođenja (kroz istorijsko polje teorije) i seminara u kom se izlaganja i diskusije prepliću sa čitanjem teksta. Ovim "Čitanjima u grupi", kako su konkretno nazvani susreti i diskusije "pratio se nastanak, konstitucija i konsolidacija srednje klase, njenih razvojnih kapaciteta, ambicija i kontradikcija kroz XIX i XX vek, liberalno-kapitalističkim i socijalističkim ideološkim i upravnim sistemima. Posebna pažnja biće posvećena ulozi i udelu srednje klase u rastu, održanju i posledicama fašizma. Na 5 mesečnih dvodnevnih čitajućih sesija radilo se na celini i delovima tekstova Karla Marksa, Karla Popera, Milana Kangrge, Nikosa Pulancasa i Teodora Kuljića."

11. i 12. oktobar, 2017, 17h, Kulturni centar Rex, Jevrejska 16

 

Čitanje u grupi teksta Karla Marksa „Prilog Jevrejskom pitanju", kao prve sesije u seriji pod nazivom Čitajući u grupi: ogledi o pitanjima srednje klase i fašizma.

  

U okviru rasprava o tome da li bi Jevreji trebalo da dobiju jednaka prava u Nemačkoj, koja se odvijala sredinom XIX veka, Marks vodi kritičku diskusiju o Pravima čoveka i građanina, definisanim tako u ustavima nakon Francuske revolucije. On diskutuje odvajanje političkog-predstavničkog društva od stvarnih društveno-ekonomskih odnosa koje on naziva građanskim društvom, i sve ono šta se dešava sa konceptima jednakosti, slobode, sigurnosti, svojine zbog ovog odvajanja kao i zbog formiranja klase, posebno srednje klase. Nadalje se diskutuje i rascep unutar samog subjekta, između ideala reprezentacije i klasnog interesa, koji strukturno sadrži mogućnost fašizma. (tekst je dostupan na stranici https://www.marxists.org/srpshrva/biblioteka/marks/1844/prilog-jevrejskom-pitanju/ch01.htm)

 

 

27, 28. i 29. novembar, 2017, od 17.30h, Kulturni centar Rex, Jevrejska 16

 

Poziv na čitanje u grupi teksta Karla R. Popera Otvoreno društvo i njegovi neprijateljikao drugog radnog susreta u seriji pod nazivom Čitajući u grupi: ogledi o pitanjima srednje klase i fašizma 

 

U sljedećem nastavku serije Čitajući u grupi: ogledi o pitanjima srednje klase i fašizma kritički pratimo, čitamo i komentiramo stavove Karl R. Poppera u njegovom poznatom djelu "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji". Promatramo Popperovu kritiku fašističkih ideologija obrađenih u prvoj sveski Otvorenog društva... da bismo u narednim sesijama pristupili njegovoj kritici marksizma, koji smatra jednom od epizoda mnogih ljudskih pogrešaka u „izgradnji boljeg i slobodnijeg svijeta". Pratimo njegov princip intelektualnog poštenja kao fundamenta argumentovanog vođenja i intelektualnog ograničavanja mogućeg znanja i profetske misli. Istovremeno propitujemo Popperovo viđenje Otvorenog društva kao slobodnog tržišta ideja oslonjenog na individualizam.

 

Čitalo se deseto poglavlje prvog toma sa istoimenim nazivom „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji". Strana 223 - 260, bilješke 387 - 420.

Link: https://monoskop.org/images/f/fd/Popper_Karl_Otvoreno_drustvo_i_njegovi_neprijatelji_I-II.pdf

 

Priprema i moderacija: Noa Treister i Dražen Crnomat

 

 Više informacija o projektu i moderatorima na: http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/tribineDebate/story/6270/+%C4%8Citaju%C4%87i+u+grupi%3A+ogledi+o+pitanjima+srednje+klase+i+fa%C5%A1izma+%282%29+++.html

https://www.facebook.com/events/1983961301620825/

  

Ilustracija umetnika Andreja Timoftea je urađena na osnovu kadra iz filma Roja Andersona "Ti, koji živiš" („Du levande", 2007).

 

Čitajući u grupi: ogledi o pitanjima srednje klase i fašizma

 

14. i 15. februar, 2018, 17.30h, Kulturni centar Rex

 

Milan Kangrga

FENOMENOLOGIJA IDEOLOŠKO-POLITIČKOG NASTUPANJA JUGOSLAVENSKE SREDNJE KLASE

 

Ovaj članak je objavljen u časopisu Praxis 1971. godine i to je jedino njegovo izdanje koje je zabranjeno. U njemu se tvrdi da srednja klasa ima svoj posebni interes koji lažno predstavlja kao opšti interes. Ćlanak objašnjava kako je razvoj srednje klase u Jugoslaviji od inicijalne potrebe za ekspertizom doveo do birokratizacije i aproprijacije i upozorava na budućnost... „rečena pomoć" za razumijevanje svog vlastitog položaja i htijenja toj je klasi potrebna stoga, što ona po svojoj prirodi, historijskom položaju i ulozi, dakle filozofski rečeno: po svom bitku uvijek i nužno sebi samoj i drugima svoje vlastite bitne interese i odnose mistificira, oblači određeno ideološko ruho i prikazuje ih drugačijima nego što zbiljski jesu. To proizlazi iz protivrječnosti njezine prirode."

Tokom čitanja diskutovaćemo razvoj i diferencijaciju srednje klase od 1971. do danas i konsekvence tog razvoja na celinu društva, kao i doprinos srednje klase fascinacijama različitim vrstama režima koji su vladali teritorijom Jugoslavije u tom periodu. 

 

Priprema i moderacija: Noa Treister i Dražen Crnomat

  

Specijalni gost: Prof dr. Đokica Jovanović



Tekst je dostupan na: http://novi.uciteljneznalica.org/index.php/2016-03-27-00-17-50?id=351

  

Čitanjem ovog teksta nastavljamo seriju susreta radi zajedničkih promišljanja i diskutovanja pitanja koja su od značaja za razumevanje istorijskih i savremenih fašizama.



Nastavak čitanja u grupi teksta M. Kangrge: FENOMENOLOGIJA IDEOLOŠKO-POLITIČKOG NASTUPANJA JUGOSLAVENSKE SREDNJE KLASE

 

Serija  Čitajući u grupi: ogledi o pitanjima srednje klase i fašizma nastavlja se čitanjem drugog dela teksta  Milana Kangrge  „Fenomenologija ideološko-političkog nastupanja jugoslavenske srednje klase".

 

28. mart, 2018, od 17.30h, Institut za sociološka istraživanja

Univerzitet u Beogrаdu - Filozofski fakultet

Čika Ljubina 18-20, 11000 Beograd

Stаrа zgrаdа, prizemlje (ulаz iz Ulice Vukа Kаrаdžićа)

 



4.     Analiza primera muzealizacije i edukacije o fašizmu u evropskim okvirima

 

  

Uočavajući da među aktivistima ali i teoretičarima vlada ili neznanje ili ravnodušnost prema muzejskim praksama u zemlji i svetu, odlučili smo da kroz seriju studijskih poseta izabranim muzejima u inostranstvu, i prezentacija o stečenim znanjima i utiscima posetilaca, probudimo interesovanje za ovu temu i skrenemo pažnju na njen prošli i budući značaj za opšte okvire i fokuse aktivističkih i istraživačkih praksi.

  

Hamburg, Barselona, primeri muzealizacije i edukacije o fašizmu

  

Utorak, 5. decembar 18h, KC Rex

 

Ceo ovaj projekat Kulturnog centra Rex bio je organizovan oko opservacija, analize i diskusije edukativnih i muzeoloških praksi o fažizmu. Obzirom da su ove prakse prevashodno fokusirane na istorijske oblike fašističkih pokreta, njihovih ideologija, politika i ratnih poduhvata, pitanje je u kojoj su meri relevantne u kritičkom pristupu i analizi savremenih fašističkih, fašistoidnih ili "postfašističkih" političkih pojava i fenomena. Na ovo pitanje tražili smo odgovore na primerima obrazovnih i muzejskih praksi u zemlji i regionu, kao i u takvim praksama u nekoliko evropskih zemalja. Seriju od nekoliko prezentacija počeli smo podelom iskustava sa skorašnjih studijskih poseta muzejima Hamburga i Barselone, kroz sledeća dva izlaganja:

 

SOCIJALNO, ISTRAŽIVAČKO I KRITIČKO DANAS U SUSRETU SA FAŠISTIČKIM NEKAD I SAD

Koordinator projekta Nebojša Milikić je početkom novembra učestvovao na konferenciji u organizaciji Hamburškog instituta za socijalna istraživanja, koju je podržala Federalna agencija za civilnu edukaciju. Konferencija naslova „Fašizam i antifašizam našeg vremena - kritička istraživanja" omogućila je prezentaciju i debatu više od 20 novijih naučnih radova na temu fašizma. Osim opšte refleksije na konferenciju, pojedine radove i diskusije, sa publikom su diskutovana zapažanja i utisci o definicijama i prezentacijama istorijskog fašizma u Muzeju istorije Hamburga, Muzeju rada, gde se održava izložba povodom 150 godina od prvog izdanja Marksovog „Kapitala" kao i u memorijalnom kompleksu na mestu Koncentracionog logora Nojengame kod Hamburga.

 

Saradnica na projektu Vahida Ramujkić posetila je sredinom meseca Barselonu i svoja zapažanja i utiske prenela kroz izlaganje: 

 

ŠTA JE FAŠIZAM U KATALONIJI?

Na evropskoj teritoriji Španija je država u kojoj se fašistički (ili po nekim teoretičarima fašistoidni) poredak zvanično najduže održao na vlasti. Oficijelno, on se denominuje kao ‘frankizam' bivajući prevashodno vezan za period vojne diktature generala Franciska Franka zavedene na kraju Španskog građanskog rata 1939. i traje do njegove smrti uključujući period sukcesije (1975-1977). Međutim, razna druga gledišta smatraju da je fašizam postojao u Španiji i pre Franka, kao i posle njega, odnosno da period demokratske tranzicije nikada zapravo i nije suštinski sproveden. O tome nam govori kontinuirano prisustvo političkih figura iz perioda frankizma u dnevnom političkom životu, na mestima rukovodilaca i savetnika gigantskih kompanija koje upravljaju resursima, bankarskim sistemima, telekomunikacijama ne samo na teritoriji Španije već i širom Latinske Amerike. Takođe, tu se ubrajaju još uvek prisutni brojni frankistički i falangistički spomenici i obeležja, imena ulica, muzejske postavke, kao i još uvek neotvorene masovne grobnice i zapečaćena dokumenta iz građanskog rata, itd. Kao kulminacija ove slike zasigurno stoji Frankov mauzolej Valle de los caidos (Dolina palih), koji je podignut na zajedničkoj grobnici izmešanih leševa od oko 34.000 republikanaca i falangista, izgrađen rukom robovske radne snage poraženih u građanskom ratu, i koji godišnje danas poseti oko 250.000 posetilaca.

Zbog ovakvog još uvek živog istorijskog nasleđa utisak je da u današnjoj Kataloniji sve što ima veze sa fašizmom dolazi iz centra, iz Madrida. Međutim, pitanje je kako bi uopšte fašistička vlast i diktatura bila uspostavljena i održana bez značajne uloge upravo srednjih i viših slojeva katalonske buržoazije koja je pored baskijske predvodila industrijski razvoj na teritoriji Španije. 

Ovim i srodnim pitanjima bavićemo se kroz prikaz postavke Muzeja istorije Katalonije u Barseloni, osnovanog od strane Katalonske autonomne vlasti 1996. godine, inače jedinog istorijskog muzeja u gradu koji pokriva period XX veka, zatim na osnovu primera iz spomeničke prakse na teritoriji grada i aktuelnih udžbenika istorije za srednju školu.



To nismo mi - prikaz fašizma u savremenoj mađarskoj muzeologiji (Prezentacija Filipa Šaćirovića:

  

Subota, 27. januar, 18h, KC Rex

 

Posmatranjem triju izložbi u tri budimpeštanska muzeja za koje se može reći da su najrelevantniji za period fašizma u Mađarskoj, Nacionalnog muzeja, Kuće terora i Muzeja Holokausta, dolazi se do zaključka da mađarska muzeologija još uvek nema definitivan stav o tome šta fašizam predstavlja, te da ne postoji jedinstven stav čak ni o periodu koji bi istorijska analiza mađarskog fašizma trebalo da obrađuje. U Nacionalnom muzeju, period fašizma je integrisan u izložbu o međuratnom periodu. Iako se ne ćuti o počinjenim zločinima, ćuti se o njihovim uzrocima - sa izuzetkom insinuacija o provokacijama od strane nacionalnih manjina i komunističkoj pretnji. Istovremeno, Hortijev režim se tendenciozno distancira od fašizma, do te mere da se govori o „antifašističkom pro-hortijevskom otporu" režimu Streličastog krsta, koji su pred kraj II sv. rata instalirali nemački nacisti. Prema stalnoj postavci Kuće terora, fašizam u Mađarsku dolazi tek pred kraj II svetskog rata, kao posledica nemačke okupacije. I ovde je uzrok spoljašnji - Nemci. Pripadnici hortijevskih jedinica, koji su planirali oružani otpor posleratnom režimu i zbog toga bili suđeni i zatvarani, predstavljaju se kao žrtve komunizma. Muzej Holokausta sledi ovu liniju, te, iako taj muzej pruža znatnu količinu detalja o zločinima koje su fašisti činili nad nemađarima, posebno Jevrejima, ne propušta da veći deo krivice svali na Nemačku, kao ni da napomene da su oni koji su najdoslednije sudili fašistima nakon rata još gori od njih. U sva tri muzeja upadljivo je odsustvo bilo kakvog nastojanja da se fašizam jasno definiše i da se postavi u iole suvisao istorijski kontekst. Jedino sa čim neupućeni posetilac sigurno izlazi jeste skup emocionalno nabijenih utisaka o tome da je fašizam apstraktno zlo i da su njegovi uzroci spolja.

 

Snimak: http://rexfiles.b92.net/index.php/to-nismo-mi-prikaz-fasizma-u-savremenoj-madarskoj-muzeologiji/

 

 

Fašizam: muzealizacija i edukacija u centru i na periferiji (Završni seminar, drugi deo):

 

 

Ponedeljak, 9. jul, 13-16h, Kulturni centar Rex, Hilandarska 7

 

Ovaj seminar omogućio je dragoceni uvid u edukacijske i muzejske politike u centralnim i perifernim evropskim državama i društvima, koje na simptomatičan način asocijaraju na istorijske i savremene disbalanse u kvalitetu i kapacitetu institicucionalnog rada i delovanja.

 

Na poslednjem, završnom seminaru projekta „Fašizam: muzealizacija i edukacija danas", razmatrali smo, na izabranim primerima, pitanje pristupa i učinka obrazovnih i muzeoloških praksi u državama i društvima današnjeg ali i istorijskog kapitalističkog centra - i državama i društvima kapitalističke periferije. Kao i u drugim oblastima formalne i neformalne, javno-institucionalne ili civilno-društvene politike i prakse edukacije i memorijalizacije, i u onoj koja je posvećena evropskoj istoriji XX veka primetne su simptomatične razlike između ova dva geografsko-politička domena: dok u zemljama centra naizgled vlada pretežno racionalni i odavno stabilizovani pristup politici i kulturi sećanja, u zemljama periferije odvija se pretežno iracionalna destabilizacija i degradacija prethodnih i fabrikacija novih pristupa i praksi, sa ciljem njihovog stalnog prilagođavanja i ujednačavanja sa bilo latentnim ili transparentnim imperativima post-socijalističkog i anti-socijalističkog društveno-ekonomskog uređenja... Od strane politički podobnih univerziteta i instituta diriguje se organizacija i konceptualizacija naučnog rada i produkcije tako da se ignorišu ili ometaju istraživanja koja nisu u skladu sa ideološkom hegemonijom tranzicionih elita... Na seminaru su, uz referiranje na dosadašnja dostignuća ovog projekta kao i drugih naučnih i aktivističkih iskustva, razmatrani ovi odnosi, pristupi i razlike na primeru muzejskih i obrazovnih praksi današnje Nemačke i Rumunije. 

*(videti npr. predavanje američke naučnice Kristen Godsi na https://www.youtube.com/watch?v=JmdKicQuH68&t=5s )

Ilustracija: detalj iz nove stalne postavke jednog lokalnog muzeja u Srbiji: zajedno izloženi oružje, oprema, obeležja, dokumenti i fotografije okupatora i njihovih saradnika - i boraca protiv okupacije.

 

IZLAGANJA:

Rastislav Dinić i Ana Jovanović

Osvrt na postavku „Minhenskog dokumentacionog centra za istoriju nacional-socijalizma"

 

Florin Bobu i Livia Pancu

Ne-ekspertsko čitanje fašizma i načina na koji je predstavljen u udžbenicima istorije, muzejima i izložbama u Rumuniji

  

Apstrakti i biografije izlagača dostupni su na http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/radioniceSeminari/story/6364/Fa%C5%A1izam%3A+muzealizacija+i+edukacija+u+centru+i+na+periferiji.html

 

Snimak seminara je dostupan na http://rexfiles.b92.net/index.php/fasizam-muzealizacija-i-edukacija-u-centru-i-na-periferiji/

 

  

Aleksandar Matković

Gledano očima Berlina: tri izložbe o fašizmu i njihova sadašnjost (Završni seminar, treći deo)

  

Nakon niza studija slučaja, predavanja, aktivističkih i teorijskih istraživanja kojima smo istraživali koncepte i kapacitete aktuelnih obrazovnih i muzejskih praksi u zemlji i svetu, pažnju smo obratili na situaciju proizvedenu aktuelnim istorijskim izložbama u Berlinu.

 

Najava:

Namera ovog izlaganja je da se bavi reprezentacijom fašizma u nemačkim muzejima u Berlinu kroz 3 izložbe: 1) stalna postavka Nemačkog istorijskog muzeja, 2) izložba „Mere štednje: istorija jedne nemačke vrline" i 3) stalna postavka memorijalnog muzeja „Topografija terora". Na osnovu njihovih razlika govoriće se o uspesima i neuspesima predstavljanja fašizma u odsustvu promišljanja njegovih materijalnih osnova. Iako je njihovo razmatranje karakterisalo glavne tokove dvadesetovekovnog marksizma - od druge Internacionale do Frankfurtske škole - isključivanje istorije ovog razmatranja prati opšte tokove današnjeg promatranja nemačkog fašizma koliko i različitih oblika aktivizma. Zato će se na kraju predavanja istaći značaj promatranja jedne drugačije polazne tačke, čija isključenost iz današnjih tokova muzeologije, teorijskih pravaca i aktivizama postaje sve značajnija - političke ekonomije fašizma. 

 

Nakon predavanja diskusiju je moderirao dr Milovan Pisari (Centar za primenjenu istoriju).

 

Aleksandar Matković (1988) je aktivista, filozof i doktorant na Slovenskoj akademija nauka i umetnosti u Ljubljani gde piše doktorat o političkoj ekonomiji fašizma kod Petera Klepeca i Mladena Dolara. Tokom prve polovine 2018. bio je gostujući istraživač na Institutu za filozofiju Univerziteta Humbolt u Berlinu gde je obavljao deo svojih istraživanja u saradnji sa Rahel Jaeggi i grupom „Critical Theory Berlin". On je bio naš stručni saradnik na projektu.

 

 

Snimak predavanja i diskusije dostupan je na: http://rexfiles.b92.net/index.php/predavanje-aleksandra-matkovica-gledano-ocima-berlina-tri-izlozbe-o-fasizmu-i-njihova-sadasnjost/

 

5.     Predavanja međunarodnih teoretičara i aktivista koji se u svom radu bave temom fašizma, post-fašizma itd.

  

Ovim predavanjima želeli smo da osvežimo i osnažimo teorijske uvide u genezu istorijskih i aktuelnih fašističkih i fašistodinih ideja i politika na aktivističkoj i teorijskoj sceni, kao i da pružimo priliku svim zainteresovanima da svoje znanje razmene sa nekim od važnih mislilaca, aktivista i teoretičara današnjice.

  

15. decembar 18h, KC Rex 

Predavanje Borisa Budena: Jezici retrofašizma: Kritičke napomene uz Deklaraciju o zajedničkom jeziku*

Proces ubrzane revernakularizacije nacionalnih jezika na našim prostorima ima za posljedicu redukciju nacionalne kulture i nacionalnog jezika kao njenog autentičnog medija na njezinu identitetsku funkciju. To također uključuje njezinu transformaciju u dekadentnu formu kulturne baštine, dakle njezinu muzealizaciju, što se zbiva u širem historijskom kontekstu opće refeudalizacije društvenih odnosa. Da muzealizacija nacionalne kulture u formi baštine uopće ne proturječi uništavanju te baštine, potvrđuje simboličko i materijalno razaranje nasljeđa jugoslavenske socijalističke moderne i čak kulturno i političko odbacivanje nasljeđa prosvjetiteljstva. Ideološki okvir ove kulturne transformacije osugurale su teze historijskog revizionizma, prije svega ona o "dva totalitarizma". Riječ je o normalizaciji historijskog fašizma koji rapidno gubi svoje negativne konotacije i retroaktivno se integrira u historijsku i kulturnu baštinu nacije. To ima i svoje geopolitičke konzekvence: u procesu svoje nacionalističke integracije u globalni kapitalizam postjugoslavenske nacionalne države su izgubile suverenost koju su svojedobno baštinile od SFRJ i zadobile status postkolonijalnih vazala moćnijih faktora međunarodne politike, ekonomije i kulture. U tom kontekstu, proces revernakularizacije nacionalnih jezika implicira također raspad jedinstvenog polja proizvodnje i reprodukcije znanja na dvije kategorije, na lokalno monolingvalnu i englesko globalnu pri čemu lokalna proizvodnja znanja gubi svoju kompetitivnost u odnosu na globalnu. Deklaracija o zajedničkom jeziku nije uzela u obzir značenje i doseg gore spomenutih transformacija.

 

http://rexfiles.b92.net/index.php/boris-buden-jezici-retrofasizma-kriticke-napomene-uz-deklaraciju-o-zajednickom-jeziku/

  

Predavanje Gašpara Mikloša Tamaša: "Ima li fašizma nakon 1945?"

  

Sreda, 16. maj, 18h, Kulturni centar Rex Hilandarska 7

  

Predavanje Gašpara Mikloša Tamaša, tvorca teorije i termina „postfašizmu" bio je drugi poznati međunarodni teoretičar (i praktičar) koj je pružio učesnicima i pratiocima projekata i programa KC Rex nove uvide i refleksije o istorijskom i savremenom fašizmu.

 

Kao uvod u predavanje preporučujeni su neki skoriji tekstovi G. M. Tamaša:

https://drive.google.com/file/d/0BwQuePMBMo3XQWxGOGhFbnN5cmJiRV9MZ2ZtSHVIenpHekhV/view

https://www.jacobinmag.com/2018/04/viktor-orban-hungary-elections-enlightenment

  

Predavanje i diskusija odvijali su se na engleskom jeziku a diskusija je pružila priliku za analizu mnogih istorijskih aktuelnih društvenih i političkih procesa i pojava, što je doprinelo afirmaciji prethodnih kao i kvalitetu predstojećih projektnih aktivnosti. Posebno važno je da je urađen i transkript ovog izlaganja i diskusije.  http://rexfiles.b92.net/index.php/predavanje-gaspara-m-tamasa-ima-li-fasizma-nakon-1945/

 

 

Predavanje i diskusija sa Išaja Landom

(Završni seminar / prvi deo)

  

Subota 26. maj, 18h, KC Rex, Hilandarska ulica br. 7

  

Obzirom da se ispostavilo skoro nemoguće okupiti u istom danu sve predavače predviđenog završnog seminara (naš stručni saradnik Aleksandar Matković je mesecima radio na tome ali bezuspešno) odlučili smo se da ga održimo u više delova. Prvi deo bio je posvećen sagledavanju uticaja globalnog društveno-istorijskog okvira pojave i razvoja fašizma. Išaja Landa, poznati specijalista za fašizam iz Izraela, izneo je svoje novije teze na tu temu u predavanju naslovljenom „O fašizmu, modernosti i kapitalizmu", koje se oslanja na njegov novi teorijski, još neobjavljeni tekst „Magija ekstrema: o fašizmu, modernosti i kapitalizmu". Događaj je zi niza razloga, pre svega zbog vrlo kritične političke situacije u Izraelu i pojasu Gaze tih dana, oglašen u užem krugu učesnika i posetilaca Govornih programa. U organizaciji dolaska i boravka Išaja Lande, ostvarena je saradnja sa Roza Luksemburg Fondacijom.

Iz najave na listi Govornih programa: Predavanje Išaja Lande, kao i tekst koji će učesnici seminara unapred dobiti, je dobar primer razmatranja odnosa kapitalizma i fašizma koji se ironično može razumeti kao „love&hate relationship" juče, danas, sutra. Rad seminara pomoći će u završnim predstavljanjima i diskutovanjima istraživačkih, umetničkih i aktivističkih praksi u polju edukacije i muzealizacije fašizma, koje pripremamo za period jun-jul.

 

Apstrakt:

Magija ekstrema: o fašizmu, modernosti i kapitalizmu

 Cilj ovog predavanja je da preispita odnos fašizma, uključujući i njegovu nemačku, nacionalsocijalističku varijantu, prema modernosti generalno, a posebno prema kapitalizmu. Kroz isticanje opšteg pojmovnog okvira unutar kojeg se ova pitanja mogu razmatrati, predavanje će nastojati da se prevaziđe uobičajeno postavljanje apstraktnih antinomija i da pomenutim pitanjima pristupi na dijalektički način. Potvrdiće se da su fašizam i ekstremizam suštinski fenomeni modernog doba, iako se sami žestoko opiru modernosti kao takvoj; te da je fašizam bio duboko zahvalan kapitalizmu iako mu se, na različite načine, žustro suprotstavljao.

 

Predavanju je prisustvovalo 15 osoba a diskusija je za stručniji auditorijum bila izuzetno teorijski kvalitetna i inspirativna, dok je za širu publiku dobila jednu dodatnu edukativnu dimenziju u vidu umetničke ilustracije/interpetacije u pregledu svih aktivnosti projekta na specijalizovanoj stranici na našem sajtu.

 

http://rexfiles.b92.net/index.php/seminar-sa-dr-isaja-landom-o-modernosti-fasizmu-i-kapitalizmu/

 

 

6.     Fašizam i antifašizam u kulturnoj i umetničkoj produkciji

  

Ova tema već godinama se obrađuje u različitim programima i projektima KC Rex a u ovom projektnom okviru obradili smo je putem jedne diskusije o umetničkom radu realizovanom u kontekstu muzeja, jedne prezentacije umetničkog tretmana istorijskih veza fašizma i ekonomskih elita i jednog teorijskog seminara sa više priloga na temu odnosa umetničkog stvaralaštva i fašizma.

  

Razgovor o performansu Uroša Jovanovića

 

28. decembar, 18h, Kulturni centar Rex

 

Ovaj razgovor je priređen u izvesnoj vezi sa namerom da preispitujemo razumevanja i reprezentacije fašizma u umetničkim praksama ali je realno izazvan samim događajem i njegovim značajem za obradu naslovne teme projekta, delom zbog njegove „edukativne" prirode a delom zato što se i odigrao u setingu muzeja.


Umetnički rad u političkim i ideološkim okolnostima

Uroš Jovanović, "Unošenje slike predsednika Srbije u Muzej savremene umetnosti"

... "Unošenje slike predsednika Srbije u Muzej savremene umetnosti" je performans koji je Uroš Jovanović pokušao da izvede na otvaranju rekonstruisane zgrade MSU. Za obezbeđivanje spektakla otvaranja MSU angažovano je obezbeđenje koje ni malo nije bilo senzibilisano za praksu institucije koju obezbeđuje, tako da je sprečeno izvođenje performativnog rada umetnika prilikom otvaranja i on je priveden u stanicu policije. Obezbeđenje nije odreagovalo ni na objašnjenja kustosa da se radi o ponašanju koje spada u savremenu umetničku praksu. Jedino na šta je reagovao represivni aparat privatnog obezbeđenja bila je zaštita ugleda predsednikove slike. U svom kratkom objašnjenju umetnik je napisao da se ovaj rad bavi temom vladanja legitimno izabranih organa vlasti u Srbiji i njihovom mutacijom u telo umetnika. Kao širi prostor izlaganja tela umetnika umetnik razume prostor muzeja. Umetnik dalje piše: "Sa pretvaranjem muzejskog prostora u prostor promocije vladajuće partije postalo je sasvim logično da se u takvom preimenovanom prostoru nađe i slika vođe." Na koji način je danas regulisano koje telo može pripadati tom prostoru, a koje telo mora biti isključeno iz za reprezentaciju savremene umetnosti namenjenog prostora i udaljeno jer je opaženo kao preteće po bezbednost i poredak, i gde se i da li se u ovom činu moraju prepoznati znaci logike opresije i isključenja, pitanja su od kojih ćemo početi razgovor o represivnim politikama u savremenoj umetnosti i njenim institucijama.

O ovom radu, političnosti performansa i mogućnostima intervencije umetnosti u polje politike razgovaraćemo sa:

Urošem Jovanovićem, pozorišnim rediteljem i performerom
Brankom Ćurčić, umetnicom i aktivistkinjom iz Grupe za konceptualnu politiku i
Jelenom Vesić, kustoskinjom, teoretičarkom i istoričarkom umetnosti.

Priprema razgovora: Tanja Marković
Moderacija: Tanja Marković i Branislav Dimitrijević

Razgovor je snimljen i snimak je dostupan na sajtu www.rexfiles.b92.net


Prezentacija diskusija radova Mine Henrikson: Politika, ekonomija, rasizam i fašizam u dva umetnička nalaza

 

Četvrtak, 28. jun, 14h, Svečana sala Rektorata Univerziteta umetnosti, Kosančićev venac 29

 

Ovaj događaj je omogućio prezentaciju i diskusiju savremene umetničke prakse fokusirane na istoriijske veze fašizma i rasizma sa institucionalnim, privrednim, naučnim i političkim domenima nordijskih zemalja. Angažovana umetnost i radovi Mine Henrikson otkrivaju ove (za mnoge od nas nepoznate i iznenađujuće) veze u njihovoj istorijskoj prirodi, obimu i trajanju, otvarajući brojna pitanja kapaciteta datih ali i drugih savremenih društava i njihovih institucija da takve aktuelne veze i odnose detektuju i razmatraju.

 

Skorašnja pojava krajnje desnih i „populističkih" partija u Evropi i svetu, koja je šokirala politički establišment otvorenim ignorisanjem ili odricanjem od brojnih principa i pravila parlamentarne politike nakon Drugog svetskog rata, dovela je do rasta interesovanja za istorijski fašizam/fašizme i njihovo savremeno značenje, poreklo i kapacitete. Stare knjige su uzete sa polica, nove su napisane, naučne konferencije i istraživački projekti su permanentno inicirani i podržavani. Mediji se provlače između imperativa objektivnosti i komercijalnosti. U sred opšte povike i prigodnih kontradiktornih kampanja, pred nama je (kao što je uvek i bilo) pitanje o mogućnosti umetnosti da se nosi sa takvom situacijom. Da li umetnik treba jednostavno da se pridruži jednoj od strana u sukobu (pretpostavljeno antifašističkoj) ili da istovremeno traga za ne tako poznatim uvidima i nalazima - onima koji na svetlo dana iznose manje očigledne ili bolje skrivene društvene odnose i veze, a koji su bitni za razumevanje kako istorijskih fašizama tako i njihovih savremenih, više ili manje skrivenih ideoloških i političkih naslednika. Skorašnji radovi Mine Henrikson omogućavaju nam da prepoznamo neke od takvih odnosa i veza u istoriji tri nordijske države (termin „skandinavske" nije popularan van Švedske). Obzirom da su ove države često doživljavane i navođene kao primer ko-egzistencije socijalističkih standarda i vrednosti u okvirima kapitalističke ekonomije, interesantno je videti kako istorijski slučajevi-primeri koje je umetnički istražila Henrikson, odražavaju odnose između nauke, politike, ekonomije i umetnosti u takvom specifičnom kontekstu.

Dva rada Mine Henrikson predstavljena su 28. juna u 14h u svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti:

 

Radovi na papiru (knjiga) / Works on Paper

„Radovi na papiru" (2015-2017) je grafička priča sa četrdeset linoreza o političkoj istoriji industrije papira u Finskoj. Knjiga ima dva poglavlja; jedno je posvećeno ulozi podrške industrijalaca papira desničarskim pokretima u Finskoj, a drugo kontroverznoj trgovini papirom sa režimom Južne Afrike za vreme aparthejda, i bojkotu koji su pokrenuli sindikati. Dizajnirana od Novog Kolektivizma (New Collectivism), knjiga je štampana u tiražu od 300 primeraka.  

Više informacija na: http://minnahenriksson.com/main/works/works-on-paper/

 

  

Razotkrivanje nauke o nordijskoj rasi / Unfolding Nordic Race Science

"Razotkrivanje (ili „raspakovanje") nauke o nordijskoj rasi" (2016) je kolaborativni projekat sa arheologom Fredrik Svanbergom (Fredrik Svanberg), a bavi se temom nauke o rasi u nordijskim zemljama od 1850. do 1945. Projekat je naručen od Muzeja švedske istorije (Swedish History Museum) i predstavljen na izložbi „Razotkrivanje istorije" (History Unfolds). Instalacija koju je uradila Henrikson uključuje veliki zidni crtež, koji predstavlja istraživanje centralnih aktera nauke o rasi u nordijskim zemljama od 1850. do 1945, uključujući anatome, kolekcionare ljudskih ostataka, institucije, mecene, kao i umetnike koji su kreirali izgled konstrukata bele nordijske rase i „egzotičnih drugih". Bliski odnosi između likovnih umetnosti i nauke o rasi pokazuju kako je, u svom vremenu, nauka o rasi snažno uticala na mnoga druga polja. Uoči Drugog svetskog rata, nauka o rasi je promovisana od strane državnih struktura a naučnici su bili poštovani pripadnici nacionalne elite. Nordijske zemlje bile su ujedinjene u mreži veza oko ove nauke.  

 

Više informacija na:

http://minnahenriksson.com/main/works/2016-unfolding-nordic-race-science/

http://minnahenriksson.com/wp-content/uploads/2018/04/unfolding-race-science-poster.pdf

 

 

 

Seminar: „Predstave o fašizmu u novijim umetničkim praksama"

 

Subota 14. april, od 17 do 20h, KC Rex, Hilandarska 7

 

Izlaganja na seminaru bavila su se reprezentacijama i interpretacijama fašizma u umetničkom stvaralaštvu poslednjih nekoliko decenija. Primeri iz savremenih vizuelnih umetnosti, rok-en-rol produkcije, savremene književnosti i kritike kao i popularne kulture, dali su raznovrsne mogućnosti diskusije o fenomenima (podrazumevano kritičkog) odnosa umetnosti prema istorijskom fašizmu.

 

Na seminaru su postavljena i pitanja kapaciteta i koncepata umetničke produkcije u bavljenju samim istorijskim fašizmom, kao i stavovima o istorijskom i u tom svetlu i savremenom fašizmu, njihovim tumačenjima i razumevanjima od strane umetnika/ca i stručne javnosti.

 

Izlaganja:

 

Jelena Vesić

(Savremena umetnost i fašizam) Kritičke rekonstrukcije u Haus der Kunst u Minhenu

  

Zoran Petakov

Fašizam i rokenrol  umetnička sloboda ili ideološko opredeljenje

  

Nađa Bobičić

Prikaz fašizma u primerima iz savremene književnosti

 

Filip Šaćirović

Od Kartmana do fašizma - do Kartmana: prikaz fašizma u crtanoj seriji „Saut Park"

 

Apstrakti izlaganja i kratke biografije izlagača dostupni su na http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/radioniceSeminari/story/6328/Predstave+o+fa%C5%A1izmu+u+novijim+umetni%C4%8Dkim+praksama.html

 

Snimak seminara je dostupan na http://rexfiles.b92.net/index.php/predstave-o-fasizmu-u-novijim-umetnickim-praksama/

 

//

 

 

 

 

7.     Radionica "Istorije u raspravi" za nastavnike istorije i građanskog vaspitanja:

FAŠIZAM - TERMIN U TRANZICIJI

  

Radionica je bila koncipirana za profesore istorije, građanskog vaspitanja i drugih školskih predmeta a otvorena je i za sve zainteresovane koji žele aktivno da se uključe u promišljanje konstrukcije i dekonstrukcije istorijskih narativa i njihovih funkcija u istorijskom ili savremenom društvenom kontekstu.

  

  

Petak 16. mart od 18 do 20č, subota 17. i nedelja 18. mart od 12 do 16č, Kulturni centar Rex

 

Velike društvene i političke promene koje su se odigrale na svetskoj pozornici tokom XX i početka XXI veka - dva svetska rata, ustanovljenje socijalističkih  poredaka u delu sveta i nakon toga novo uspostavljanje kapitalističkih - dovele su u pažnju stručne i šire javnosti ne samo postojeće razlike u tumačenjima istorijskih događaja, već i niz promena, preoznačavanja ili redefinisanja narativa i terminologije kojima se objašnjavaju istorijski procesi i sa njima povezani društveni odnosi (npr. fašizam, antifašizam, komunizam, socijalizam, liberalizam, kapitalizam, kolonijalizam, demokratija, totalitarizam, itd).

 

U kulturnom, političkom i ekonomskom okviru koji je danas dominantan u  Evropi i najvećem delu sveta, tumačenja istorije često zadobijaju relativno unisoni karakter, koji često postaje i jedini okvir za interpretaciju kako istorijskih tako i aktuelnih i dnevno-političkih društvenih tokova i događaja.

 

Ovakve procese želimo da preispitamo i prodiskutujemo na predstojećoj radionici sa istoričarima i aktivistima, prateći i analizirajući promene u tretiranju pojma fašizam kao i u prikazu ideologije i politike fašizma, u školskim udžbenicima.

 

Oslanjajući se na arhivu biblioteke umetnice Vahide Ramujkić „Istorije u raspravi" koja broji oko tri stotine  udžbenika istorije koji su bili u opticaju u različitim zvaničnim obrazovnim programima na prostoru regiona i šire, predstojeće radionice će težiti da detektuju svojevrsne tranzicije u definicijama pojmova, kao i različite narativne i interpretativne tendencije u prikazu, interpretaciji i valorizaciji istorijskih događaja i procesa povezanih sa ovim terminom. Uočene teorijske i praktične promene i problemi, mogući paradoksi i kontradikcije, onako kako budu detektovani i diskutovani na radionicama, poslužiće kao osnova za dalji rad na istraživanju i razumevanju teme, i to u mediju filma.

 

Tok i ishod radnih sesija su otvoreni za redefinisanje tokom procesa rada, u zavisnosti od strukture učesnika, a postoji predlog za kreiranje digitalne baze selektovane dokumentacije, koja bi bila praćena zajedničkom analizom.

 

Radni materijal će biti svi udbenici do kojih priređivači i učesnici radionice mogu da dođu i donesu ih na radionicu a evo trenutnog fundusa biblioteke „Istorije u raspravi" koji će nam biti na raspolaganju: http://www.irational.org/cgi-bin/vahida/history/catalog/index.pl

 

Moderatori: Marijana Stojčić, sociološkinja, dr Milovan Pisari, istoričar, mr Nikola Milikić, istoričar.

 

Utisci i okvirni zaključci radionice dostupni su na zahtev.

 

 

//