Солидарност југословенских народа - Даринкa Поп Митић

izvod iz teksta:

Projekat "O solidarnosti" fokusira se na bogatu tradiciju zidnog slikarstva na teritoriji bivše Jugoslavije, kroz koju se ogleda sva aktuelnost ovog kulturnog prostora i njegovo učešće u modernosti.  U svoja dva glavna toka, naivnom, naizgled propagandističkom, i „zvaničnom“ akademskom koji je često uzimao formu aktivne participacije u diplomatskim naporima same zemlje, ova umetnost je od sredine osamdesetih godina prošlog veka prepuštena zaboravu a od izbijanja neprijateljstava na teritoriji bivše Jugoslavije i aktivnom vandalizmu. Sudbina ovih murala je istovremeno i sudbina politike koju su oslikavali.

Projekat “O Solidarnosti”, nastao je 2005. godine u okviru radionice „Border Dissorder“. Tom prilikom sam fokusirala svoje istražvanje na rekonstrukciju murala na spoljnom dvorišnom zidu Studentskog kulturnog centra (SKC) koji je nastao tokom “Nedelje Latinske Amerike”, novembra meseca 1977. godine. S obzirom da mi je u tom trenutku bila dostupna samo arhiva SKC-a, koja je
pored detaljnog pisanog izveštaja imala tek desetak fotografija intenzivne likovne aktivnosti čileanske muralističke brigade Salvador Aljende (Ramona Para) u Beogradu, kao i zbog neadekvatnih materijanih sredstava i kratkog roka, nisam mogla da rekonstruišem celosti taj mural. Za tu priliku, sa još par kolega, samo sam osvežila očuvani deo murala i postavljenu spomen ploču.

Ovo istraživanje sam nastavila samostalno tokom naredne tri godine, pre svega zahvaljujući predusetljivosti zaposlenih u Narodnoj biblioteci Srbije gde sam uspela da dođem do dodatnog vizuelnog materijala, uglavnom iz dnevne štampe tog perioda. Ovi podaci su otvorili nove pravce istraživanja na osnovu kojih bi mogla da se rekonstruiše zaista interesantna i značajna likovna aktivnost brigade Salvador Aljende (Ramon Para).

fotografije:

komentar:

Stvar koja "upada u oči" na prvi pogled u kontekstu učešća ovog rada na konkursu jeste činjenica da nije u pitanju "novi" rad, odnosno da ovde govorimo o "osvežavanju boja" na nečemu što je staro preko tri decenije; o čemu onda ovaj rad govori danas, i šta znači "ponoviti" jedan mural posle toliko godina? Nije potrebno mnogo analize da bi smo razumeli razmere razlike kako u percepciji tako i u označiteljima vezanim za kolektivne prakse između 70-ih u Jugoslaviji i početka XXI veka u Srbiji; ako je "solidarnost" pojam koji  je već na leksičkom nivou označavao međusobnu zavisnost, zajedništvo, društvenu solidnost i celovitost, danas se kolektivne prakse uglavnom razumevaju kao transakcioni odnosi i motivacijske taktike koje doprinose efikasnosti "tima", a ideja o "solidarnosti" ne dobacuje dalje od mogućeg odobravanja dodatnog "kredita". Uostalom, sama reč "solidarnost" bi ogromnu većinu publike koja ne govori slovenske jezike sasvim sigurno upućivala na vezu sa superherojem Leh Valensom i "istorijskom pobedom" principa privatnog vlasništva i slobodnog tržišta. Šta onda znači ponavljanje te reči danas, i kako razumevamo "osvežavanje boja" na mastilu kojim je upisana u svojem "prethodnom" značenju? Nedostatak prostora nas ograničava na jedan kratak predlog, citat iz kompleksne studije Žila Deleza, "O različitom i ponovljenom" ("Razlika i ponavljanje"), čiji potencijal za doprinos razumevanja ovog rada može, izvađen na ovaj način iz konteksta baš kao i same boje murala koje se na skoro sablastan način ponovo iscrtavaju na beogradskim zidovima danas, da odvede diskusiju u različitim i možda kolateralnim pravcima:

"Ponavljanje umetničkog rada je kao singularnost bez koncepta, i nije slučajno da se pesma mora naučiti napamet. Glava je organ koji vrši razmenu, a srce je taj organ ljubavi (strasti) koji ponavlja. (...). Pius Servien je sa pravom razlikovao dva jezika: jezik nauke, u kojem dominira simbol "izjednačavanja" (gde se jedna stvar uvek može - i mora - zameniti drugim  označiteljem ekvivalentnog kvantiteta, prim.prev.), i lirski jezik, u kojem je svaki termin nezamenljiv i može se jedino ponoviti."

U tom smislu, izjava umetnice Pop-Mitić, da je "cilj istraživanja otkrivanje formalnih modaliteta i narativnih tokova ove umetničke prakse koja se dugo vremena razvijala paralelno sa glavnim tokovima slikarstva, a opet bila zanemarivana od strane zvanične istorije umetnosti" se, savim sigurno, mora razumeti u suprotnom smislu od onog koji se možda podrazumeva - ono što se upravo ne želi jeste dodavanje još jednog unosa u imperijalistički indeks estetizacije politike čiji je nominalno urednik institucija "istorije umetnosti". "Osvežavanje boja" ovde ne služi tome da restaurira živahni latinoamerički kolorit u umetničkom izrazu koji je nekada davno komentarisao društvene odnose u, na primer, Čileu, i kao dokaz o eklektičnom karakteru beogradskih zidova i njihovoj mogućnosti da budu "prozor" u egzotično i istorijsko.
Umesto toga, ponavljanje slike i reči danas se obraća instituciji pojedinca, njegovom "organu" koji je, po Delezu, za ponavljanje sposoban; to bi onda bio pokušaj "restauracije" društva onako kako čitanje savremenosti upućuje da je moguće: kroz kreiranje "novih" subjektivnosti.

"Potlačena klasa...nikada neće biti u stanju da proizvede delotvoran protest sve dok ne dostigne solidarnost." (H.G. Wells)

Vladimir Jerić Vlidi