Životne priče žena 1910-1980 - Ženske studije i istraživanja
Thu, 02/19/2009 - 11:23
*izvod iz teksta projekta*
Projekat pod nazivom Životne priče žena u Vojvodni (1998-2008) tokom deset godina postojanja okupio je mnogobrojne saradnice i saradnike iz različitih nacionalnih zajednica u Vojvodini da formiraju datoteku biografija i ispovesti žena koje na vojvođanskom prostoru žive zajedno (ukupno 300 zabeleženih razgovora na traci) i time pokažu kako one u svakodnevici ostvaruju dijaloge kultura.
Podaci svedoče o tome kako su politički i drugi događaji uticali na pojedinačne živote žena (ratovi, kolonizacija, otkup, procesi izbeglištva i rasejanja, ekonomske krize...). U tim teškim društvenim i političkim situacijama žene su gradile mrežu, nama do sada nevidljivih, prijateljstava, saradnje i time osmišljavale svakodnevicu života.
Individualne životne priče žena i sećanja (Albanki, Crnogorki, Hrvatica, Jevrejki, Mađarica, Romkinja, Rusinki, Slovakinja, Srpkinja) u XX veku (rođene u periodu 1910-1980) svedoče nam o mnogim strategijama zajedničkog života koji može prerasti i modele interkulturnog dijaloga danas ne samo kod nas.
Ovaj dugoročno osmišljen projekat ima za cilj afirmaciju potencijala, znanja, duhovnosti i iskustva (starijih) žena u Vojvodini i Srbiji iz različitih nacionalnih verskih i kulturnih zajednica. Tražile smo odgovor na pitanje kako se postepeno formirala multikulturna zajednica i kakav je doprinos žena u tom procesu koji još traje. Uočeni su mnogi slojevi dijaloga u toku tih sedamdeset godina obuhvaćenih pričama (1910-1980), uz osvetljavanje političkih i kulturnih promena u regionu.
(Jedan od ciljeva je) da mlade žene iz različitih nacionalnih zajednica doznaju o generacijama koje im prethode te da se dovedu u neposrednu vezu jedne sa drugima i kroz lično iskustvo steknu znanje - beleženjem svedočenja starijih žena o ovim događajima.
Promocija jednog od izdanja Udruženja građana Ženske studije i istraživanja, Novi Sad
*komentar*
Rad Svenke Savić i saradnica Ženskih studija i istraživanja fascinantno je obimna i složena arhiva, vredna već po samom kvantitetu uloženog i ostvarenog rada. U predgovoru zbornika „Životne priče žena“ same autorke nabrajaju svaki pojedinačni značaj ovog istraživanja koje, između ostalog afirmiše oralnu, “žensku” vrstu memorije, ali i utopističko traganje za jedinstvom na polazištu koje povezuje sva Bića.
Autorke (Marijana Čanak) objašnjavaju da se delo može shvatiti i kao literarno, između ostalog i samim tim što je smešteno u knjigu, „ambijent literarnosti“. Ipak, tekst knjige, po rečima autorki žanrovski na nejasnoj granici između istorije i literature, nosi karakteristike fluidno određene celine, pa time životnije i „ženskije“.
Koliko god da se ovim dijaloškim biografijama na mnogo načina podvlači žensko viđenje sveta, otkrivamo da muško u samom sadržaju, dakle u tekstu transkripta, biva najčešći faktor definisanja ženskog. Istovremeno, sam proces zapisivanja kojim se nevidljivo („žensko“) čini vidljivim (te prevodi na „muško“) i time pospešuje žensko – muški interkulturni dijalog, potvrđuje neophodnost obraćanja muškom senzibilitetu, kao onom koji i dalje diktira zvanične načine komuniciranja.
Uprkos lakoj čitljivosti, kvantitet i razuđenost ovog rada čine ga donekle i teškim za konzumiranje publici koja nije profesijom usmerena na takvu vrstu „banke podataka“. Zato će ovi zapisi imati svoju potpunu društvenu svrhu upravo onda kada više nego do danas, posluže kao materijal za stvaralaštvo, za dalju naučnu ili kulturnu kreaciju.
Dragana Žarevac
Министарство културе Републике Србије i Kulturni centar Rex 
Mali posao koji sam ovde uradila bio mi je veliko zadovoljstvo na vise nacina, ali sasvim neocekivano dozivela sam i jedan interkulturni konflikt u samoj sebi.
Sama sam insistirala da uradim prikaz rada Zenskih studija i istrazivanja zbog mojih licnih afiniteta, ali kada sam procitala zbornik, bilo mi je izuzetno tesko da napisem komentar. Moj tekst ovde je suv, ostar i puko informativan. To se dogodilo zato sto su me, nakon razumevanja projekta prelila raznovrsna intenzivna osecanja. Ona su se odnosila i na sadrzaj zenskih ispovesti, ali mnogo vise na sam projekt i njegovu formu. Ono sto me je ushitilo je koliko je oblik ovog rada ’zenski’ svojom otvorenoscu, nejasnom granicom zanra i forme, stavovima koje zagovara i nacinom na koje je istrazivanje organizovano i sprovedeno kao i cinjenicom da svakoj informaciji daje ravnopravan znacaj. Ono sto me je porazilo je sto, kad se knjiga procita, postavi se pitanje – a sta sad sa ovim. Manjak ’muske’ dimenzije u projektu, dimenzije koju ovde shvatam kao usmerenost ka cilju i fokusiranost podrzanu armaturom strukture, cini ga samom sebi dovoljnim, a nama prakticno neupotrebljivim.
A posto sam ja imala pred sobom precizan zadatak – pisanje komentara - sklonila sam u stranu sva osecanja, sebi odsekla pristup emotivno/iracionalnom i napisala tekst koji sadrzi samo verbalnu dimenziju. Dakle – postupila sam kao zena u patrijarhalnom drustvu, stisla zube i odradila to muski. Zato i nije dobar, nema ’energije’. Zensko bez muskog ne moze, a ne moze ni musko bez zenskog, a vi to shvatite kako god hocete ili – kako vam vasa emotivno-mentalna struktura dopusta.
Draga Dragana,
Hvala na ovoj, da je tako nazovem ako dozvolis, ispovesti zene koja cita ispovesti zena... a sta mislis, da li ove materijale muskarci uopste citaju?
Ne, u najvecem procentu muskarci citaju samo brojcice na loto - listicima!
- malo crnog humora uvek dobro dodje -
Ne razumem sta ovo pitanje znaci. Medju ljudima koji su belezili ispovesti zena ima i par muskaraca, dakle - ne samo da citaju nego i zapisuju.
Nadam se da je ovde svima jasno da se pod muskim i zenskim ne podrazumevaju muskarci i zene nego dva pristupa od kojih se jedan pretezno povinuje hijerarhiji, a drugi pretezno nastoji da afirime ravnopravnost vrednosti.
Dalje?
Dragi Nebojsa,
Tvoje pitanje je odlicno!
Jedan seminarski rad je bio jedne moje studentkinje na mom predmetu Analiza diskursa na temu citanja knjiga i rodna perspektiva.
Ona radi u gradskoj biblioteci u Lazarevcu i daje podatak da je uopste uzev cak 75% zena koje koriste usluge biblioteke, a samo 25% starijih muskaraca.
Kad su u pitanju knjige onda je Zenski rodoslov na prvom mestu, ali i ta knjiga stoji na pultu kod bibliotekarke kao reklama kad ona izdaje knjige pa kad dodje osoba da nesto uzme, a ne zna sta bi, onda bibliotekarka daje predloge....
To znaci da odbir knjiga nije uvek slobodan izbor muske ili zenske osobe neko uticu i drugi faktori, reklama i...
Znacaj i specificnost naseg projekta je upravo i u tome sto su muske osobe prikupljale biografije zena. Svi su uglavnom mladji pa je tu i generacijski aspekt.
Predlazem da nastavimo istrazivanje ko sta cita s vodjenjem racuna o rodnoj dimenziji.
Kad se nude knjige predznak je da su namenjene zenama, nisam nasla da negde pise da su namenjene muskarcima.
Postoje u novima predlozi novih knjiga koje prave neke poznate osobe, Blic, Danas, i neki drugi,
Da vidimo koje knjige te osobe odabiraju za prikaz u tim novinama, na primer Mijsilovic i sl. Ne mozemo proveravati koje osobe ih i citaju, nazalost...
Uh, to je bas lepa tema! Sretna sam zbog te ideje, idemo dalje...
Svenka
Bojim se da ne zastranimo i ne proglasimo olako jednu grupu za citace, a drugu za disleksicne;-)... Za istrazivanje koliko citaju zene ili muskarci potrebni su precizniji instrumenti od nase proste observacije.
Naravno da i muskarci citaju, ali verovatno nesto drugaciju vrstu tekstova nego sto to vecinom citaju zene. Muskarci koje ja mogu da posmatram citaju mnogo, ali vise strucnu literaturu i publcistiku. Zene oko mene vise citaju ’lepu literaturu’, ali i drugu. Zatim, verujem da su vec uradjena brojna istrazivanja o citanju u Srbiji.
Pozdrav
Post new comment