HYPERLINK - Nebojša Kitanović

*izvod iz teksta projekta*
Ako krenemo da interkulturni dijalog posmatramo kroz prizmu antropoloških arhetipova, možemo doći do toga da je moj projekat daleko više vezan za interkulturni dijalog koji se odvija između ljudi, iste nacije i vere, ali su njihovi arhetipovi toliko drugačiji da je pravi podvig okupiti ih oko zajedničke ideje, i realizovati istu uz obostrano zadovoljstvo.

...Gledam na te poslove i procese svestan svoga okruženja  i tražim mogućnosti da pomirim različitosti koje se javljaju kod učesnika projekta, kako kod radnika na teškim fizičkim poslovima, tako i kod učesnika kulturnih dešavanja, jer sam svestan da oni pre svega žele da stvore nešto trajno, što će ostaviti traga u vremenu i prostoru. Nebitno je da li je to kuća koju naprave majstori ili je to izložba nekog slikara, ili performans, gde autor želi da u glavama posetilaca ostavi trag nečeg drugačijeg i do tada neviđenog.

Ne ljuti se čoveče - instalacija, 5.3x5.3m, gradski park, Leskovac, 2008
(rad je nastao u okviru umetničke radionice DA LI RADIŠ TO ŠTO MISLIŠ)

 

*komentar*

Nebojša Kitanović je (metaforički i doslovno) „radnik u kulturi“ i njegov rad je ovaploćenje utopijskog koncepta da kulturni aktivizam pojedinaca i nevladinih organizacija može da podigne svest u društvu i formira „misleće i delatne građane“ koji će društvo postepeno poboljšavati. On je vođen ubeđenjem da socio-kulturni model društvene celine kojoj pripada može komunicirati i modifikovati vrednosni model drugih socijalnih celina. Dakle, njegova slika interkulturnog dijaloga je ona koja se odvija između grupa definisanih određenim vrednosnim stavovima, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Ovakav proces u umetnosti mogli smo videti još 70-tih, na primer, kada je Kristo za realizaciju svojih monumentalnih land-art akcija angažovao desetine građevinskih radnika i inženjera. Radeći u jednom sasvim drugačije (pravednije) organizovanom procesu, radnici su sticali novo iskustvo međuljudskih odnosa u proizvodnji, koje su mogli da primene u drugim radnim sredinama, da ih u tome nisu sprečile mnogo organizovanije društvene moći.

Potencijalna energija ovakve ličnosti je ogromna, dakako slična onoj kod fudbalskih navijača, generacijski bliskih. Za radovanje je što su oblici Kitanovićevog mišljenja i delanja na suprotnom, konstruktivnom i estetizovanom, a ne razornom kraju društvene akcije. Istovremeno, vrednosno usmerenje društvenih organizacija koje strukturiraju individualne inicijative podvlači suštinsku razliku.

Dragana Žarevac