Алтернативна урбанизација у Бору
Mon, 02/09/2009 - 22:39
*izvod iz teksta projekta*
Народна библиотека Бор је у сталном пројекту интеркултурног дијалога преко својих свакодневних активности, свог фонда, културне и јавне делатности и медија којима располаже. Завичајно одељење је започело дигитализацију обимне фотодокументације кроз пројекат Дигитализација некњижне грађе и културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор. Овом својом делатношћу желимо да пружимо подршку визуелном бележењу изгледа града и презентацији те врсте материјала ради отварања питања интеркултурног дијалога у погледу валоризације сопствених вредности и критичких погледа на свакодневицу.
Идеја пројекта са темом алтернативна урбанизација у Бору има за циљ да омогући поглед другог, односно других, у оквирима теме која би пре свега помогла локалној средини, јер ће се односити на алтернативно урбанизоване сегменте који за локалне становнике имају пре свега емотивну, интимну, алтернативну оријентацију а која најчешће остаје непримећена, заборављена и уобичајена. Реч је нпр. о помоћном стазама, пречицама, помоћним објектима који су непланирано настали…
Уз помоћ Културног центра Рекс биће изабрано пет уметника који би били гости у Бору од 7 до 10 дана и имали задатак са поменутом темом…
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
| Фотографије су из приватне колекције г. Мирослава Радуловића. Аутор фотографија је вероватно Ђуро Коловратар, фотограф радничког листа Колектив до 1959. г. Период 1947 – 1963. г. Колекција је поклон Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор. Дигитализоване су у оквиру пројекта Дигитализације некњижне грађе Завичајног одељења и културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор који је подржало Министарство културе Републике Србије. | Фотографије: Небојша Миликић – Бор, октобар 2008. |
*komentar*
Истраживати облике алтернативне урбанизације у модерном и урбанизованом граду какав је Бор је концепцијски и методолошки комплексан задатак и за институцију која га реализује и за уметнике и уметнице који ће узети учешће у овом пројекту. Бор је, као огромна рударска и индустријска колонија, инкорпорирао у свој развој, али и у свој застој, неколико идејних и културних система, повезаних са тражњом и експлоатацијом руда, знањем и технологијом везаним за добијање и обраду метала, принципима расподеле природних и стечених богатстава, и наравно, животним начелима и очекивањима свих оних људи који су се у потрази за послом и егзистенцијом населили на 1. 2. 3. или Четвртом километру, како се и данас зову градска насеља Бора - по растојању од улаза у окно. У шетњи кроз град сусрећете се са визурама као пресликаним из уџбеника архитектуре, унутар подједнако импресивних контура природног и артифицијелног крајолика. Бор је укочено поприште модернизаторских и еманципаторских перспектива, заклањаних и нагризаних девастирајућим гасовима фабричке свакодневице и испарењима потиснутих утопија. Истраживање пречица, апликација, непланираних објеката, у граду оствареног урбаног и социјалног планирања је ургентни преглед, ретроспектива само-помоћи и само-организације житеља и житељки Бора у времену и условима којима се нису надали нити су за њих били обучавани или опремљени.
Небојша Миликић
Министарство културе Републике Србије i Kulturni centar Rex 
Jedno od pitanja koje postavljam u vezi ovoga projekta je: koju politiku zastupa/ju kustos/i arhiva fotografske i neknjizne gradje grada Bora? Takodje, postavljam i pitanje oko autorskih prava arhiviranih jedinica. Da li ce ovaj arhiv ostati zatvoren u institucionalim okvirima ili ce mozda biti veoma otvoren za koriscenje i biti dostupan svim gradjanima, tj. dozvoljavace se dalja redistribucija i remix ovoga arhiva? Moguci odgovor na ovo pitanje moze da se pronadje u eventualnom koriscenju Creative Commons licenci i odlukom za otvoreno licenciranje nekih ili svih sadrzaja borskog arhiva.
Drugi aspekt projekta, a koji je vezan sa gostovanjem umetnika je pokusaj da umetnici donesu novi pogled, tj. da se fokusiraju na neki od aspekata grada koji su za umetnike u tom trenutku zanimljivi u gradu Boru i da gradjanima grada (re)otkriju sakrivene ili nove revalorizovane aspekte grada. To je legitimna metoda, ali smatram da treba biti prilicno obazriv ako su u pitanju samo umetnici. Umetnici mogu razviti dobar i nesvakidasnji drajv, ali ako bi grupa rezidenata bila sastavljena od mesanih ucesnika i ako bi bio prisutan npr. i neki aktivista/kinja i neki teoreticar/ka, onda bi grupa verovatno zabelezila bolje rezultate. Kao primer dacu projekat Under the Bridge Beograd koji je realizovao Biro Beograd decembra 2004, a koji se bavio otkrivanjem grada Beograda pomocu relacije gost i domacin i insistirao na potpuno razlicitim ucesnicima i njihovim bekgraundima odakle dolaze. (Publikaciju Under the Bridge Beograd, mozete skinuti sa http://birobeograd.info/UTB01/UTB.pdf )
Postovani,
Drago mi je da se interesujete za program Alternativna urbanizacija… Naime, radi se o programu koji bi posluzio popunjavanju ove fotodokumentacije… odnosno programu podsticanja “tradicije” vizuelnog belezenja grada I pokretanja interkulturnog dijaloga… Podatke zbirci fotodokumentacije o kojoj je rec mozete naci na sajtu http://www.biblioteka-bor.org.rs/zavicajno/izlozbe.html Osnova je dakle sama zbirka koju za koju sam prvo uradio statistiku, pilot projekat Industrijski bluz I pokusao da vrednujem http://www.biblioteka-bor.org.rs/izdavastvo/beleznica017/projekat_digita...
… Opremu smo dobili uz pomoc Ministarstva kulture republike Srbije… Da ne ulazim u tehnicke detalje smernica I predjem na nesto sto se moze nazvati politikom... Radi se o opstoj situaciji u kojoj ne postoje standardi za digitalizaciju vec smenice (koristio sam PULMAN smernice za digitalizaciju) u takvoj situaciji politika za koju se zalazem je ta da pre svega fizicki zastim gradju i u prvom naletu promovisem opremu i mogucnosti digitalizacije u liokalnoj sredini i na taj nacin dodjem do privatnih kolekcija fotografija i negativa... Do sada je vredno hvaljenja da je kroz tu kampanju od oktobra 2008. g. prinovljen fond za 365 negativa razlicitih formata perioda 1947 – 1960. iz
privatne kolekcije g. Miroslava Radulovica... Druga vazna strategija je strategija prezentacije... Posto je do sada
najtrajniji i najpouzdaniji poznati medij za cuvanje papir, borim se da tokom godine imam sto vise izlozbi i tako uejdno biram gradju, prezentujem je i pripremam za cuvanje u papirnom obliku... Do sada je uradjeno nekoliko slajdova za elektronske prezentacije i za sada ce se prezentovati na diskovima... On line prezentacije projekta digitalizacije je poslednja u planu i zavisi od kataloske obrade i unosa metapodataka vezanih za kolekciju i svaki digitalni dokument koji ce se prezentovati.
Sto se tice autorskih prava u slucaju fotodokumentacije RTBa, radi se o kolektivnoj odgovornosti i autorstvu RTBa za ovu kolekciju koju su vodila tri fotografa koji su tu docekali penzije: Djuro Kolovratar, Dusan Mitic i Ljuba Markov.... Trenutno ova zbirka nije u celosti dostupna zbog toga sto su u pitanju negativi koji zahtevaju, skeniranje da bi bili citljivi... Deo gradje koji do sada skeniran je dostupan i vec objavljivan u nekoliko publikacija... Jedna od osnovnih
ideja je da ova zbirka bude dostupna ali svakako ne po svaku cenu i bez odgovarajuce kataloske obrade i zastite dokumenata... Biblioteka je javna i sve u njoj je dostupno korisnicima po propisanim uslovima... nista nije skriveno i tajno jedan od glavnih uslova je da postoji u biblioteci i da znamo gde se nalazi i upravo se radi na razvijanju sistema katalogizacije, obrade i smestaja gradje... Nadam se da vas nisam udavio...
Program Alternativna urbanizacija... je trenutno u nezavidnom polozaju i nemilosti lokalne vlasti koja do sada nije ispostovala dogovor o sufinansiranju tako da predlazem diskusiju i trazim pomoc u pogledu strategija realizacije sa malim budzetom... Vec sam sa Nebojsom razgovarao na tu temu... Drago mi je da ste se javili i vec mi je malo
lakse kada sam video pozitivan primer... U ovom slucaju planiram da po predlogu Nebojse svakako otpocnem sa radom smanjenim apititom i pazljivo planiranom strategijom... Naime, smatram da je za pokretanje interkulturnog dijaloga najpogodnija pozicija ”stranca” koji ce postavljati pitanja i pokretati inicijative u potrazi za odgovorima...
samim tim odgovori do kojih ce dolaziti u relaciji sa ”domacima” mogu biti uslovni radovi koji ce se prikazati i zahtevati dijalog i interpretacije... Po planu postoji tema (opisana je u osnovnom tekstu) koja ne treba da bude ogranicenje i koja bi po mojoj proceni trebala da bude dovoljno osetljiva koliko za goste toliko i za domace... Nadam
se da izvesna kriticka i krizna pozicija do koje mozemo doci moze biti konstruktivna i vredna za lokalnu zajednicu ali i dovoljno inspirativna za povratak, saradnju i prijateljstvo.
Preterao sam. Oprostite... Nadam se da vas ne obeshrabrujem za diskusiju... obecavam da sledeci put necu da drzim banku... izgleda da nisam covek... ne mogu da posaljem komentar
У оквиру програма Мапирања интеркултурног дијалога у који је Завичајно одељење Народне библиотеке Бор укључено програмом Алтернативна урбанизација очима других у Бору су крајем јуна 2009. г. боравили и радили Даринка Поп Митић, Свебор Миџић и Владан Јеремић.
Први део мурала Будућност прослости уметнице Даринке Поп Митић осликан је на једној од три преостале куће у старом градском центру. Други део мурала Све што је било биће поново, биће насликан на згради Дома културе.
Владан и Свебор су приложили своје концепте и њихова реализација се очекује до краја 2009. г.
Slajd Buducnost proslosti
http://vimeo.com/5574255
Alternativna urbanizacija u Bor ocima drugih
’Bor, grad XX veka u mediju XX veka’ je monografska publikacija koja ce pokusati da kroz igrane filmove jugoslovenske i srpske kinematografije koji su za svoju temu imali Bor i zivot radnika u Boru (Covek nije tica, D.Makavejev; Put za Katangu, Z.Pavlovic, Rudarska opera, O. Novkovic i M.Markovic) ali i kroz bogatu dokumentarnu gradju, da kriticki reflektuje upotrebu Bora, paradigmaticnog grada - vrsnjaka XX veka , i njegove industrije, kao mizanscena za modernizaciju i upotrebu modernosti u socijalistickoj Jugoslaviji i tranzicijskoj Srbiji. Zbornik bi sadrzao tekstove kriticara i teoreticara filma i kulture kao sto su Pavle Levi (teoreticar filma), Nebojsa Jovanovic (teoreticar filma iz Sarajeva) i Branislav Dimitrijevic (istoricar umetnosti) ali i razgovore sa autorima novijih filmova o Boru kao sto su Oleg Novkovic, reditelj filma Rudarska opera, Milena Markovic, scenarista filma Rudarska opera, i Nikola Lezajic, autor filma Tilva Ros. Tekstovi ce koristiti arhivsku gradju koja se nalazi u Zavicajnom odeljenju Narodne biblioteke – Bor.
Svebor Midzic
Alternativna urbanizacija u Bor ocima drugih
Vladan Jeremic
Pozdravi iz Bora
on-line arhiv i serija razglednica
Moj projekat koji cu razviti tokom gostovanja u Boru u okviru projekta Alternativna urbanizacija u Boru, bice on line arhiv materijala i razglednice iz Bora sa fotomontazama koje ce nastati naknadno.
Naslov projekta i moga on-line arhiva ce biti Pozdravi iz Bora.
Celokupan arhiv ce se sastojati od sajta, tj.audio-vizuelne dokumentacije (fotografija, video, bloga, facebook grupe, picasa albuma, tekstova) koji ce omoguciti svim korisnicima uvid u savremenu vizuelnu foto dokumentaciju grada Bora.
Ovaj arhiv je zamisljen kao otvorena platforma svih onih koji zele da dele fotografije ili video dokumentaciju grada Bora a koji bi imali nameru da postuju svoje materijale za slobodno koriscenje.
Svi materijali bi bili objavljeni pod Creative Commons licencom Srbija - deliti pod istim uslovima.
Savremena pitanja ce biti obradjena kroz on-line video intervuje sa lokalnim organizacijama koje se bave ekonomskom i drustvenom situacijom u Boru.
Vladan Jeremic
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor1#
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor2#
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor3#
http://biblioteka-bor.org.rs/2009/07/интеркултурни-дијалог-алтернативан/
Post new comment